Прекобројни грађани

Без личних докумената, у Србији живи више од две хиљаде грађана, углавном расељених са Косова и Метохије, или становника сиромашних насеља. У извештају о напретку Србије, Европска комисија указује на то да још није уведен поједностављен поступак за признавање правног субјективитета и накнадно уписивање у матичне књиге.

Правно невидљиви, односно, они који нису уписани у матичне књиге рођених, у највећем броју су Роми, али не само они. Многи, због миграција, немају лична документа.

"Некада, да бисте се уписали, треба да донесете и до 16 различитих докумената, не узимајући уопште у обзир да ли су то лица која живе у нелегалним насељима, да немају способност да путују, некада су генерацијски неуписани", каже Ивана Станковић из невладине организације "Праксис".

"У тренутку када не могу да испуне те законске услове, који су врло ригидни, они остану без могућности да буду уписани у матичне књиге", објашњава Станковићева.

За УНХЦР основни проблеми јесу комплексне процедуре и правне празнине у законодавству.

"Ми смо у сарадњи са ОЕБС-ом, нашим правним партнером "Праксисом", Центром за унапређење правних студија, понудили властима једно решење - то је модел закона о правном субјективитету, који предвиђа поједностављене процедуре, да се реши у врло кратком периоду проблем правно невидљивих лица", истиче Давор Рако из УНХЦР-а.

Министарство против промене уписа

Промена система уписа у матичне књиге била би опасна и довела би у питање безбедност и веродостојност свих докумената чија основа јесу уписи у матичне књиге, упозоравају у Министарству за државну управу и локалну самоуправу, у чијој је надлежности упис у матичне књиге рођених.

Министар Милан Марковић каже да, иако је притисак да се такав закон усвоји достигао јако високу тачку, да Министарство за људска и мањинска права да предлог да закон прође Скупштину, њему то делује апсолутно немогуће.

"И без обзира на ту хајку која се води и тему која се диже, ја не верујем да ће икада ико у Србији усвојити такав закон, односно, да ће ЕУ дозволити да ми усвојимо такав закон, јер би то била практично рупа и вероватно би био азил за многе који беже од закона", истиче министар Марковић.

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић каже да је то министарство добило предлог, односно, модел закона и додаје да ће га то министраство, заједно са колегом Миланом Марковићем и стручним службама, размотрити.

Чиплић додаје да ће се размотрити да ли је текст предлога подобан да реши проблем са којим се суочавају правно невидљиве особе и Република Србија.

Јанковић: Постојећи закон није препрека

Омбудсман каже да досадашња пракса није показала да је закон препрека остваривању права тих људи.

"Можемо објективно поставити питање да ли су службеници урадили и раде ли оно што треба да раде, да се по постојећем закону остваре права", каже заштиник грађана Саша Јанковић.

Јанковић истиче да на крају опет трпе људи који немају правни субјективитет.

"Док држава размишља једно, они друго, али то размишљање не може ићи у недоглед с једне стране, а са друге стране не може се стално ићи из промене закона у промену закона, а да нико за то нема одговорност", истиче заштитник грађана.

Заштитник грађана сматра да су конкретне акције органа управе изостале, иако је проблем правно невидљивих лица одавно уочен и констатован у многим извештајима.