Дан државности Србије

Широм Србије, низом манифестација обележени су Дан државности и Дан Војске Србије. Председник Србије Борис Тадић поводом Дана државности доделио је медаље за храброст "Милош Обилић" припадницима Министарства унутрашњих послова и Војске Србије и грађанима, који су се истакли храбрим и племенитим поступцима.

Тадић је, приликом уручења одликовања, истакао да су несебичност и солидарност вредности које се морају неговати и да појединци који су истичу тим особинама дају суштински допринос државности Србије.

"Морамо да упутимо поруку свима у Србији да несебичност, солидарност и лична храброст јесу високо поштоване вредности, да сви те вредности морају да поштују, а изнад свих - институције Србије", рекао је Тадић.

Данашњи празник је, како је рекао Тадић, прилика да се освежи сећање на све оне који су уградили свој живот и идеале у државност Републике Србије.

"Уверен сам да поред институција и административних показатеља и појединци јесу они који суштински и вредносно доприносе успостављању српске државности, а без тих вредности институције и границе немају смисао", рекао је Тадић.

У склопу обележавања Дана државности и Дана Војске изасланик председника Републике Бориса Тадића, министар одбране Драган Шутановац, положио је венац на гроб Незнаног јунака на Авали и уписао се у спомен књигу.

"Слава свим знаним и незнаним јунацима који су дали своје животе за одбрану највеће вредности - слободе, за просперитетну, демократску и слободну Србију. Живела Србија", уписао је у спомен књигу министар одбране.

У име Војске Србије венац су положили начелник Генералштаба генерал Милоје Милетић, командант Ваздухопловства и ПВО бригадни генерал Ранко Живак и командант Копнене војске генерал потпуковник Љубиша Диковић.

Премијер Мирко Цветковић положиo je венац на саркофаг вожда Карађорђа у цркви светог Ђорђа на Опленцу и одаo пошту јунацима Првог српског устанка и вођи Првог српског устанка Ђорђу Петровићу Карађорђу.

Цветковић је поручио да је енергија и снага коју су устаници испољили у борби против ропства, Србији потребна и данас, "али не зато да бисмо ратовали, већ да бисмо стварали бољу државу, да бисмо ушли у реформе, направили модерну европску Србију".

Поводом 207. годишњице Првог српског устанка владика шумадијски Јован служио је литургију у цркви Вазнесења Господњег у Орашцу. У Марићевића јарузи, одакле су устаници кренули у борбу против турског освајача одржан је помен, а на спомен-обележје српским јунацима положени су венци.

Укази о постављењима и унапређењима

Поводом Дана државности Републике Србије и Дана Војске Србије, председник Борис Тадић донео је указе о постављењима и о редовним и ванредним унапређењима.

Указом о редовном унапређењу генерал-потпуковник Милоје Милетић унапређен је у чин генерала. Генерал-мајор Миодраг Јевтић постављен је за ректора Универзитета одбране, а бригадни генерал Милан Бјелица за заменика начелника Генералштаба Војске Србије.

Бригадни генерал Горан Радовановић постављен је за заменика команданта Команде за обуку, а пуковник Миломир Тодоровић за команданта Гарде Војске Србије. Пуковник Дејан Јанковић постављен је за начелника Управе војне полиције, а пуковник Душко Жарковић за начелника штаба у Команди Ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

Пуковник Желимир Глишовић постављен је за команданта Треће бригаде Копнене војске, пуковник Предраг Бандић за команданта 204. авијацијске базе Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, док је пуковник Маријан Новаковић постављен за начелника Војномедицинске академије.

Указима председника Тадића у чин генерал-потпуковника унапређени генерал-мајори Петар Радојчић и Александар Живковић, а у чин бригадног генерала пуковници Славољуб Јанићијевић и Горан Зековић.

Указима председника Тадића о ванредним унапређењима у чин генерал-мајора унапређени су бригадни генерали Милан Бјелица, Митар Ковач и Видоје Живковић, а у чин бригадног генерала пуковници Бојан Зрнић и Чедомир Бранковић.

Сећање на устанике

У Србији се 15. фебруар слави као сећање на 1804. годину, када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака, као и на 1835. годину, када је Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије, такозвани Сретењски устав.

Сретењски устав је један од првих демократских устава у Европи, чији је творац Димитрије Давидовић, учени Србин из Аустрије и књажев секретар. У њему су биле изражене потребе српског друштва за еманципацијом, разбијањем феудалних установа и аутократске владавине.

Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. године и белгијски устав од 1831. године. Због значаја тог устава, Скупштина Србије је 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.