Да живот има смисао

У Србији установама за смештај деце са сметњама у развоју још увек живи више од хиљаду малишана и, како кажу стручњаци, увек ће бити деце којима ће тај вид заштите бити потребан.

Да тај број деце не буде већи, потребно је развијати услуге подршке родитељима у окружењу у којем живе.

Циљ кампање коју, заједно са УНИЦЕФ-ом и Министарством рада, а уз финансијску помоћ италијанске Владе, води РТС, јесте разбијање предрасуда и страхова и укључивање деце са сметњама у друштво.

Када су деца са сметњама у развоју искључиво усмерена на укућане, усамљеност им је чест сапутник. Захваљујући дневним боравцима, у којима упознају нове другове, стичу разне вештине и знања, и њихов живот добија нови смисао.

Анка Јовић каже да је штета што овако друштво није постојало пре пет или шест година. "Ја бих сигурно нашла посао и могла би оставити дете како би обезбедила егзистенцију за породицу", навела је Јовићева.

Живана Филиповић истиче да је њена девојчица већ навикла са друштвом и да код куће не воли да остаје.    

Рад оваквих боравака финансира се из донација, новца који издвајају родитељи и пара из општинских буџета. У неразвијеним општинама, често се доводи у питање њихов опстанак.

Снежана Милојковић, директорка Центра за социјални рад Лесковац каже да је највећи проблем недостатак средстава.

"Нови закон о социјалној заштити је одлучио и дефинисао да ће становање уз подршку и услуга које омогућавају излазак деце из установа, бити финансиран из републичког буџета", рекла је Сузана Пауновић из Министарства рада и социјалне политике.

Развој услуга социјалне заштите неопходан је да деца са сметњама у развоју не би, због изостанка подршке, морала да буду смештана у институције система.