Права жртава и Европска унија

Евиденција о броју жртава насиља у Србији не постоји, а две трећине жртава су жене и женска деца. Уместо на заштиту жртава, домаће законодавство усмерено на кажњавање насилника, због чега ће у Апелационим судовима бити формиране јединице за пружање подршке жртвама.

Јединствена евиденција о броју жртава насиља у Србији не постоји. Само прошле године, Центру за социјални рад за помоћ се обратило више од седам и по хиљада особа, од којих су две трећине биле су жене и женска деца.

Какав би морао да буде однос друштва према жртвама, каква би морала да буде казнена политика и који су изазови пружања помоћи жртвама, теме су о којима се расправља годишње конференције Виктимолошког друштва, под називом "Права жртава и ЕУ: изазови помоћи жртвама", која се одржава у Београду.

"Најстрашнији је податак да је, само у последњих девет месеци, убијено чак 26 жена од стране својих партнера а минут ћутања њима нико није одржао. Ово је једини скуп и моменат да се на неки начин укаже на трагичну ситуацију чији смо сведоци", каже Снежана Лакићевић из Министарства рада и социјалне политике.

"Ми морамо сви да урадимо све што можемо да ти подаци буду пристојнији. То ће бити могуће само уз добар организован напор уз добру интеракцију државе и цивилног друштва", наводи Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

Уместо на заштиту жртава и спречавање насиља, домаће законодавство још је усмерено на кажњавање насилника. Зато ће, током наредене три године, у 16 виших и четири Апелациона суда, бити формиране јединице које ће пружити подршку жртвама и сведоцима у кривичном поступку.

"Жртве се осећају уплашено и несигурно знајући да ће се срести са окривљеним, што некад доводи до немогућност да дају исказ", истиче Гордана Паулић из Министарства правде.

У Виктимолошком друштву се залажу за систем у којем ће сваки грађанин знати коме може да се обрати за помоћ и да буде сигуран да ће на ефикасан начин бити заштићен.

"Што је више људи укључено у пружење подршке то су веће шансе да већи број грађана добије помоћ", каже Весна Николић-Ристановић, директорка Виктимолошког друштва Србије.

На путу ка ЕУ, Србија има обавезу да своје законодавство усклади са европским прописима. Један такав документ је и обавезујућа "Оквирна одлука о положају жртава у кривичном поступку", из 2001. године, који, према истраживању Међународног виктимолошког института, у потпуности не примењују ни све земље Уније.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво