Амерички ветеран сведочио о Дражи

Амерички авијатичар Милтон Френдман посведочио је данас на суду да су га у јуну 1944. од немачких окупаторски трупа у Србији спасили четници, на челу са командантом Краљевске војске у отаџбини Драгољубом Дражом Михаиловићем.

Амерички војници савезничких снага пре овог догађаја били су застрашивани причама да "четници секу уши и копају очи својим непријатељима", рекао је Френдман и нагласио да се лично уверио да ништа од тога није тачно.

Сведочећи пред већем Вишег суда у Београду, на предлог подносилаца захтева за рехабилитацију Михаиловића, осамдесетосмогодишњи Френдман је испричао да су четници спасили целокупну посаду његовог авиона који је погодила немачка војска.

Пошто су успели да уз падобране искоче из запаљеног авиона, почели су да вичу "Американ, Американ", а припадници Михајловићевих јединица који су их пронашли, понудили су им склониште и одвели до штаба у Прањанима где их је примио Михаиловић.

У бази у Прањанима затекао је и друге припаднике савезничких снага из Канаде, САД и Велике Британије које су четници, такође, спасили од немачких противавинских напада.

"У Прањанима сам први пут видео Михаиловића у униформи без видљивих обележја о свом чину. Био је топао и љубазан према нама и споразумевали смо се на француском", испричао је Фридман.

Безбедна пратња до обале

Амерички авијатичари су Фриндман обавестили да морају да се врате у базу у Италији, а Михаиловић им је, према сведочењу Френдмана, обећао да им обезбеди пратњу до обале уколико авион не дође по њих.

"После неколико дана авион је стигао и ми смо пребачени у Италију", навео је Фриндман.

Према његовим речима, када је 1946. године у САД сазнао да је Тито ухапсио Михаиловића и да се против њега води поступак, око 500 авијатичара које су четници спасили током рата пожелели су да дођу у Београд и сведоче у његову корист.

Комунисти су одбили да прихвате њихово сведочење са образложењем да су кривична дела која је он извршио током рата толико тешка да сведочење у његову корист не може ништа да промени.

"После толико година желео сам да дођем из САД и да кажем истину о томе шта се тада догодило", истако је амерички авијатичар наводећи да његове колеге нису биле у могућности да дођу.

Судија Алекандар Ивановић је саопштио да је Војни архив суду доставио три пресуде од 15. јула 1946, којима је Михаиловић оглашен кривим, а које се међусобно разликују. Једна има образложење, друга га има делимично, док је у трећој пресуди образложење изостало.

Учешће супротне стране није предвиђено

Судија је, такође, најавио је да ће на следећем рочишту, 9. децембра, саслушати пензионисаног функционера СУП-а и припадника НОБ-а Риста Вуковића, који оспорава поменути предлог за рехабилитацију, како би одлучио да ли ће га прихватити као "супротну страну".

Законом о рехабилитацији није предвиђено учешће супротне стране у поступку, већ једностраност поступка, уз утврђивање да ли је нека пресуда донета из политичких и идеолошких разлога.

Предлагачи захтева тврде да Михаиловић није имао право на одбрану и није видео свог адвоката до почетка суђења. Он није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Два дана по изрицању пресуде, 17. јула 1946. године, Михаиловић је стрељан као државни непријатељ "број један", а до данас није јавно објављено где је и када сахрањен.

Како је, међутим, Врховни суд Србије у судској пракси заузео став да суд може да саслуша заинтересовано лице, уколико оцени да оно има правни интерес да учествује у поступку.

Поништење пресуде којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију, затражио је његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и професорка међународног права Смиља Аврамов.