Дража поново пред судом

Поступак за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића, команданта Југословенске војске у отаџбини током Другог светског рата који је стрељан 17. јула 1946. године одлуком Војног суда, почео је пред Вишим судом у Београду.

Судско веће којим председава судија Александар Ивановић заказао је следеће рочиште за 29. октобар, а до тада би веће требало да донесе одлуку и да ли ће дозволити некадашњем учеснику НОБ-а Ристу Вуковићу да учествује у поступку.

Вуковићев заступник Бајо Смиљанић рекао је образлажући захтев да другој страни треба дозволити да учествује у поступку који је иначе једностран, због уставом загарантованог начела правне једнакости.

"Вуковић има непосредна сазнања о активностима по личним наредбама Драгољуба Михаиловића на подручјима Чајнича и Пљеваља", рекао је Смиљанић и навео да поступак рехабилитације треба да буде без иједне мрље, а не као што се то догодило на суђењу Михаиловићу 1946. године, пренела је Бета.

Захтеву Вуковића успротивили су се заступници подносилаца захтева за рехабилитацију, истичући да је Михаиловић осуђен пред Војним судом без непристрасног суђења, права на одбрану и жалбу.

Они су указали да се поступком за рехабилитацију не утврђује кривична одговорност, веће се тај поступак покреће због особа које су осуђене у политичким и идеолошким процесима.

Судија Ивановић рекао је да судском већу свакодневно стиже велики број поднесака и књига различитих аутора, а такође је у доказни материјал уврштен и превод докумената са суђења Михаиловићу који је доставио британски Форин офис, односно Национални архив Велике
Британије.

Пошто се упознао са захтевом који је написан на 70 страна, суд ће размотрити многобројне доказе, а потом донети одлуку о којој ће подносиоци захтева накнадно бити обавештени.

Захтев поднео унук Војислав Михаиловић

Захтев за рехабилитацију поднео је 2006. године унук Драгољуба Михаиловића, Војислав Михаиловић. Захтевом је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године којом је командант четничког покрета осуђен на смрт, уз претходно одузета грађанска права.

Захтеву за рехабилитацију и враћање грађанских права Дражи Михаиловићу придружили су се и Српска либерална странка академика Косте Чавошког, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и професор међународног права Смиља Аврамов.

Представници Савеза удружења бораца Народно-ослободилачког рата (СУБНОР), Друштва за истину о Народно-ослободилачкој борби и Савез антифашиста Србије траже да захтев за рехабилитацију буде одбијен.  Борачке организације тврде да је Михаиловић извршио бројне злочине и сарађивао са окупатором током Другог светског рата.

Историчари не очекују да би пресуда могла битно да промени историјске уџбенике, нарочито јер им је већина доказа који су сада пред судским већем била и раније доступна.

Историчар Бојан Димитријевић сматра да неће бити нових историјских открића осим можда у вези са судбином тела.

"Међутим, отвориће се могућност да се у широј јавности дебатује о чињени да је Михаиловић и правно невин. Ипак, скептик сам, с обзиром на то да је Скупштина једном својом одлуком изједначила оба покрета и да и дан данас имамо те дилеме, које ће остати док год имамо свеодоке тог рата", навео је Димитријевић.

Драгољуб Михаиловић је после рата осуђен због злочина и сарадње са окупатором и стрељан је 17. јула 1946. године. До данас није јавно објављено ни где је стрељан, ни где је и када сахрањен.

Суд је пропратну документацију за одлуку о том случају набавио од Историјског архива у Београду, као и Војног архива.