Заштита уместо забране

Забринути због најаве да ће до краја године бити потпуно забрањено пушење, угоститељи, љубитељи кафана и ресторана и дугогодишњи пушачи, покренули су народну иницијативу "Заштита уместо забране" и заложили за умереније прописе.

Око 80.000 грађана подржало је, према речима представника Иницијативе, прихватљивији предлог закона којим се не угрожавају права ни пушача, ни непушача.

"Ми смо предложили закон који је заиста компромисан и мислимо да би непушачи били потпуно заштићени. Предложили смо да у мањим локалима буде одлука само власника да ли је локал за пушаче или непушаче, и да то буде баш тако стриктно. А да већи локали имају обавезу да направе херметички одвојен простор и вентилацију, како не би било проблема због мешања дима или ваздуха", рекао је Никола Радуловић, председник Удружења угоститеља Београда.

Угоститељи се боје пада промета и као аргумент за изгласавање овог закона наводе нека истраживања из земаља Европске Уније у којима овакви закони постоје већ годинама. Свуда се, кажу, број гостију остено смањио већ у првим месецима након увођења ових прописа. Мањи обим посла, тврде, подразумева и смањење плата и броја запослених.

"Овај закон је једноставан и такође предлаже да нема пушења у школама, болницама, спортским објектима. Али угоститељски објекти су места на која човек иде својом вољом и ми само тражимо да буде места и за пушаче и за непушаче," објаснио је Здравко Бркић, члан Иницијативног одбора.

Законском предлогу групе грађана Министарство здравља, како кажу, замера управо то што се углавном базира на бризи угоститеља зањихов посао.

"Ни у једној земљи која је увела тоталну забрану пушења, угоститељска индустрија није због тога пропала. Оно што је изгубљено на пушачима,на известан начин добијено је тиме што непушачи чешће одлазе у кафане, и тај недостатак је надокнађен", нагласила је Срмена Крстев из Републичке комисије за борбу против пушења.

Борба против пушења, а не против пушача

Министарство здравља још није завршило свој предлог закона, али сигурно је да ће њихово решење предвиђати потпуну забрану пушења у затвореним просторијама.

Из ресорног министарства подсећају да у Србији пуши трећина становника, док су сви остали изложени дуванском диму код куће, на послу или јавним местима.

Циљ новог закона и кампање против пушења нису строге казне за пушаче, али ни компромис са њима, истакла је Срмена Крстев, већ смањење броја пушача у Србији.

"Слобода људска да запали цигарету постоји, али да не угрожава друге. Некима ћемо ми помоћи да се одвикну јер порука је: 'Немојте пушити'", истакао је министар здравља Томица Милосављевић.

У Великој Британији је у првој години забране пушења у ресторанима број акутних срчаних удара смањен за трећину, док је у Словенији све мање оболелих од рака плућа.

Неки од стручњака који се баве технологијом прераде дувана сматрају да је дувански дим штетан, али не онолико колико се тврди у кампањама које нас о томе информишу.

"Свакако може да утиче на здравље, али тек после 50 година свакодневног седења у врло задимљеној кафанској просторији", тврди докторка Мирослава Николић са Пољопривредног факултета.

Из Народне иницијативе наглашавају да усвајање најригорознијег закона није услов за улазак Србије у Европску унију и да је пушење строго забрањено само у четири земље.

"Ја се не борим за то да више људи пуши у овој земљи, него се борим за то да моје слободно време, буде моје слободно време без уплитања министра здравља или било ког министра", истакла је новинарка Мирјана Бобић Мојсиловић.

Прикупљених 80.000 потписа за предлог закона који је направљен по шпанско-португалском моделу и, према мишљењу чланова Иницијативе, прихватљив за све, предали су Скупштини.

Закон о забрани пушења у затвореним просторијама донет је још 1995. године, док су ситније измене унете 2006. године. Показало се, међутим, да постојећа решења нису прецизно дефинисана ни примењива.