Професор Љубић објашњава зашто не стоје критике оних који су против увоза репродуктивних ћелија

Репродуктивне ћелије увозиће се из банке у Шпанији и Данској, са којима је Србија потписала уговоре. РФЗО сноси трошкове ове интервенције.

Др Александар Љубић је у Београдској хроници рекао да је оплодња увезеним репродуктивним материјалом намењена људима који не могу класичним методама вантелесне оплодње да остваре потомство, јер немају свој генетски материјал – не могу да направе квалитетан сперматозоид или ембрион.

Истиче да је данас могуће наћи технологију која може да помогне у највећем броју случајева, али да ниједна технологија није сто посто успешна. Напомиње да и пацијентима који не праве квалитетне ћелије покушавају да другим технологијама, регенерацијом, омогуће да дођу до потомства.

На питање када је комплетан генетски материјал дониран, укључујући и јајну ћелију, да ли дете може нешто да повуче од мајке, др Љубић каже да може.

"Апсолутно и свакако – да. Мајка је та која омогућава садржају ћелија ембриона и фетуса услове за раст и развој и потом испољавање одређених особина. Оно што мајка која изнесе плод дâ том детету, која год да је генетика, може да изазове и поремећаје које се јављају и током трудноће и по рођењу и годинама после, али и да допринесе да тај плод може да оствари генетски потенцијал на најбољи начин. Мајка даје себе беби, било да је дете генетски њено или не", поручио је др Љубић.

Етички исправан потез 

Откако је саопштено да ће Србија увозити репродуктивни материјал, повела се расправа која је више морална него медицински. Наиме, неки критикују овај потез државе јер нам Шпанци нису слични ни по особинама, ни по историји, и зато што не знамо каква је генетска прошлост тих донора.

"Они не само да нису имали проблема, већ нису ни лечили те људе. Ово је огроман напредак у сваком погледу и доводи не само до више деце, што је основни мотив сваког народа – да опстане и да се даље размножава, већ ако гледамо теорију еволуције, мешање генома доводи до квалитетнијег потомства, предуслов напретка човечанства је да свако од нас носи различите корене, сви имају и делове генома из Скандинавије, Русије, Италије или преко океана", појаснио је др Љубић.

Донатори пролазе кроз строге контроле, и не може се десити да се увезе генетски поремећај, тврди др Љубић.

"Медицински циљеви немају везе са политиком, али имају са етиком и са аспекта етике апсолутно нема могућности да се увезе генетски поремећај. Даваоци, та категорија пацијената, су много испитанији него други људи", закључио је др Љубић.