Грејемо се на све што може да гори – и на гуме, ламинат и лак

Куља дим из скоро сваког димњака. И добро је док је бео, каже Радован Јовановић из оближњег солитера. Често је и црн, а тада, каже, не отварају прозоре. Грађани кажу да се ложи све и свашта, чак и сировине које се скупљају за рециклажу, као што су каблови.

Многи себи не могу да приуште довољно угља и дрва, па се сналазе. Купује се стари намештај, јефтин, неквалитетан угаљ и било шта што може да гори. Многи користе и старе, неефикасне пећи које нису предвиђене за све врсте енергената. Угрожавају околину, али и своје здравље.

"Неконтролисаним и неправилним сагоревањем материјала који није чисто ни дрво ни угаљ више се доприноси стварању токсичнијих и канцерогенијих супстанци. Већина тих других материјала које људи користе, претпостављам због лоше финансијске ситуације, мада није оправдање, премазани су лаковима и лепком, а чак смо могли да чујемо да неки сагоревају и гуме", каже професорка Хемијског факултета Дубравка Релић.

Више од милион индивидуалних ложишта у Србији

Индивидуална ложишта су највећи загађивач ваздуха у Србији после саобраћаја и великих енергетских постројења. Има их више од милион у Србији, показују подаци Министарства енергетике и рударства од прошле године.

Ваздух загађују и дрва и угаљ, али не колико пластика или џакови одеће и обуће који се на бувљаку купују уместо огрева. Опасан је и ламинат, који, због свог састава, може да запуши димњак. Гума је најштетнија, кажу на Хемијском факултету.

"Такође, све што је лакирано и премазано неким лепком, јер све је то оно што је човек направио накнадно да би било чвршће од природног материјала и да бисте ви то сагорели до краја потребне су веће пећи и у кућним условима то није могуће. Али не бих кривила само индивидуална ложишта, мислим да је проблем неконтролисање сагоревања у индустријама, јер мислим да се и тамо сагорева све и свашта", каже професорка Релић.

Казна до 150.000 динара 

Прошле године донет је Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије који је, осим уштеде енергије, прописао и смањење штетног утицаја сагоревања на животну средину, као и забрану спаљивања гума и пластике.

Прописане су и казне за то. У Закону пише да би грађани који користе индивидуална ложишта требало да пређу на енергенте који мање загађују околину.

Тако је у теорији. У пракси – најлон, пластичне флаше, тканина – све завршава у пећима. Казне за овај прекршај могу да буду до 150.000 динара, али нема података о томе да ли их је ико до сада платио.