Читај ми!

Преминуо доктор и академик Светомир Стожинић

Након краће болести у Београду је преминуо лекар у пензији и академик Светомир Стожинић. Био је доктор медицинских наука, интерниста кардиолог у приштинском Клиничко-болничком центру и редовни професор медицинских факултета у Приштини и Београду.

Светомир Стожинић је рођен 1932. године у Прибоју. Основну школу завршио је у Јасики код Крушевца, а гимназију у Приштини.

На Медицинском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1957. године међу првима у својој генерацији, специјалистички испит из интерне медицине положио с одличним успехом децембра 1964. године, магистарску тезу одбранио 1971, а докторску дисертацију 1975. године.

Већину свог радног ангажовања провео је у КБЦ у Приштини. Од 1985-1989 био је директор Градског завода за хитну медицинску помоћ у Београду, а од 1989. до 2000. директор интерне клинике КБЦ Бежанијска коса.

На стручно-научном усавршавању и специјализацији из кардиологије био је 1966. и 1973. године у Институту кардиологије "А. Л. Мјасников".

Члан је АМН СЛД од оснивања (1976), инострани члан Бугарске националне академије медицинских наука (1998), инострани редован члан Руске академије медицинских наука (1999) и редован члан и доживотни почасни председник Српске краљевске академије иновационих наука (СКАИН - 2010).

Добио је "Седмојулску награду" Србије (1980), награду за животно дело СЛД (2007), Децембарску награду Косова (1976) и Новембарску награду Косовске Митровице (1971). Поред више високих ордена добио је и Орден председника Републике Француске – Орден витеза Chevalier ordre national du merite (1977) који је вратио почетком маја 1999. године у знак протеста због учешћа Француске у бомбардовању наше земље.

Објавио је 30 књига, више од 400 стручних и научних радова и 44 поглавља у књигама.

У својим монографијама и другим публикацијама целовито и енциклопедијски је обрадио најзначајније области кардиологије и ургентне медицине, укључујући и превенцију.

Најзначајније су следеће монографије: Превентивна кардиологија (1981), Бол у грудима (1989), Стенокардија (1990), Ангина пекторис (1987, 1990), Инфаркт миокарда (1991), Стрес и соматизација (1994), Акушни коронарни синдроми (1996), Синдроми с болом у грудима (1997), Коронарна болест срца и дијабетес мелитус (1997), Клиничка електро- физиологија срчаних аритмија (1998), Стрес - здравље - болест (2001), Напрасна срчана смрт (1993), Књига о стресу (2009), Филозофија живота (2010), Стрес и срце (2003). Исхемијска болест срца - рано откривање и лечење (2016) и Како сачувати здравље (2016).

Од посебног значаја су књиге "Ритам срца – богазама до висина" и "Филозофија живота" и најновије две књиге: "Исхемијска болест срца" и "Како сачувати здравље".

Био је ожењен, а иза себе је оставио супругу, децу и унука.

Опроштај од Светомира Стожинића биће обављен у среду, 30. новембра, у 11:30 сати на Новом бежанијском гробљу у Београду.

субота, 20. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво