Колико нас има знаћемо пре Никољдана, хоће ли свако ко је одбио да учествује у попису платити казну

После регуларног времена, попис у Србији имао је два продужетка. У неким општинама први је трајао један дан, у Београду најдуже - недељу дана. Пописивачи су и даље били на терену.

Током другог продужетка, који је трајао до 17. новембра, грађани су могли да се јаве пописном инфо-центру Републичког завода за статистику и кажу да нису пописани.

Пописивачи су кренули на терен и тај посао завршили већ следећег дана.

Они који нису искористили све могућности и нису пописани, сада размишљају о томе да ли ће платити казну од 20.000  до 50.000 динара. Ипак, у Заводу за статистику кажу да ће Прекршајни суд донети пресуду и изрећи казну само онима који су одбили не само пописивача.

"Ја о тој ситуацији обавештавам свог шефа у овом послу, руководиоца, он се зове инструктор. Након тога, инструктор заједно са мном излази поново на терен и покушава да вам објасни зашто је важно да се попишете. Ви поново одбијете инструктора и мене. Ми поново не пишемо казну. Инструктор о томе обавештава пописну комисију која је изнад њега, а задужена је за општину којој припада ваш стан", рекао је помоћник директора РЗС Петар Коровић.

Након тога, додаје, пописна комисија излази на терен и покушава да мотивише грађанина који је одбио попис - да се попише.

"Ако одбијете и пописну комисију, три пута сте одбили пописивање, онда она обавештава Републички завод за статистику, а он код Прекршајног суда покреће поступак", каже Коровић.

За сада се зна да ће казну платити само двадесетак грађана, иако је број оних који нису успели да остваре контакт са пописивачем много већи.

Зато ће од 2. до 11. децембра бити организована постпописна анкета, која има за циљ да утврди две ствари.

"Први циљ је да установи квалитет података добијених пописом, а други, можда и важнији, јесте да установи необухват у попису, да установи број људи који није пописан. Паралелно са постпописном анкетом, спроводимо једну иновативнију методу контроле обухвата - то је поређење базе пописа са базама административних извора. Тако ћемо на два начина преконтролисати обухват и имати информацију колико становника је пописано, а колико је остало непописано", рекао је Петар Коровић.

Поређења ради, у претходном попису, 2011. године, постпописном анкетом установљено је да око 150.000 грађана Србије није било пописано.

Први прелиминарни резултати очекују се месец дана од последњег пописаног становника. Дакле, пре Светог Николе знаћемо колико нас има, као и колико има домаћинстава и станова на нивоу општина.

Коначни резултати објављиваће се од марта следеће до јуна 2024. године.