Сирене за узбуну у Београду датирају из седамдесетих, када ће се увести електронске

Сирена за узбуњивање на врху зграде у Таковској улици радила је четири сата и 48 минута, а активирана је чак 288 пута за време НАТО бомбародавања. Од тада смо могли да је чујемо, као и остале, само током тестирања или обележавања важних датума. У Београду су последњи пут тестиране пре скоро 20 година, тврди Аврам Израел, инжењер телекомуникација.

"Од тада па до данас ништа није урађено, систем стоји, изложен је зубу времена и питање је када ће те сирене које су склоп машинских делова пропасти и можда пасти", каже Аврам Израел.

Сирене су механичке и направљене још седамдесетих. Према подацима Секретаријата за ванредне ситуације са почетка године, у Београду је 118 великих сирена, а више од половине их је тада било неисправно. Студија процене ризика предвидела их је више од 300 у граду и то нових, електронских, које би могле да емитују и говорне поруке. Систем за узбуњивање регулише Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама.

"Ни у једној згради не постоје знаци за узбуњивање што је и законска обавеза, много штошта је законодавац пропустио када је правио закон о ванредним ситуацијама и сада је та празнина", рекао је Аврам Израел.

Сирене активира Сектор за ванредне ситуације МУП-а. Још 2019. најављена је изградња командне зграде у центру града из које би се контролисале све сирене. У Граду су нас упутили на МУП, а тамо су рекли да су за тај систем, ипак, надлежне локалне самоуправе.

Из више општина су нам рекли да се сирене прегледају једном годишње и да је много новца потребно за постављање нових. Највише их имају Палилула и Чукарица - 12, а најмање Сопот - једну. У Гроцкој их је 6, све су нове, електронске и испавне. У Сурчину имају три, а планира се постављање још осам.

"Јединица локалне самоуправе, односно град Београд израђује акустичне студије и стара се о одржавању, набавци и постављању сирена на својој територији. Наша општина има две сирене, једна у Кнез Михаиловој, а друга је у Капетан Мишиној", каже Михајло Јевтић из Општине Стари град.

У школама и другим институцијама има више од 140 мањих електронских сирена. Осим на ваздушну опасност, сирене упозоравају на опасност од елементарних непогода, пожара и радиоактивности. У Швајцарској је систем из Другог светског рата пре неколико година замењен, док се у Норвешкој сирене, по закону, тестирају двапут годишње.