Плећаш за РТС: У случају поготка нуклеарке у Запорожју, ситуација би била гора од Чернобиља

Протеклих дана ратни сукоби у Укрјини, поново су се приближили нуклеарној електрани Запорожје. То је највећа нуклерка у Европи, па се подгрева и страх од нове нуклеарне катастрофе у целом свету.

Истовремено, Русија је поново уврштена у генерални одбор  Међународне агенције за атомску енергију, а због енергетске кризе Европа поново активира нуклерке.

Илија Плећаш, председник Надзорног одбора јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије" рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да имамо разлога за бригу у случају потенцијалне нукеларне катастрофе и сматра да би било који акт против нуклеарне електране био самоубилачки акт, страдала би и једна и друга страна.

Сетимо се Чернобиља пре 36 година, цела Европа је била контаминирана, у овом случају било би много горе, указује Плећаш.

"Својевремено смо учили да контејмент друге, треће генерације нуклеарки може да задржи чак и пад авиона. Не знамо какве су сада бојеве главе и оружје, да ли оно може да пробије и у случају пробијања зида које штити нуклеарно језгро, у највећој нукеларној електрани у Европи - а састоји од шест делова - дошло би до контаминације веће од Чернобиља", истиче Плећаш.

Према његовим речима, цезијум би контаминирао целу Европу. Надамо се да се то неће дестити, каже Плећаш.

Најопасније ако се погоди језгро реактора 

Теорија каже да нукеларке могу да издрже пад авиона, јак земљотрес, гранате падају у близини резервоара за гориво, воде за хлађење.

"Околно гађање је играрија. Најопасније би било ако би било погођено језгро једног од реактора, цезијум би изашао напоље и то би била велика катастрофа", напомиње Плећаш.

Инспектори Међународне агенције за атомску енергију и после више најава нису дошли да провере ситуацију.

Мери се на терену загађење, ништа се званично није десило, вероватно је ситација нормална. Агенција ће изнаћи начина да пошаље делегацију и да буду на лицу места, њихово присуство ће смањити тензију, сматра Плећаш.

Поготком нуклеарке - два случаја 

Плећаш указује да би се поготком електртане у Запорожју, десила најгора два случаја.

Прва и најважнија ствар - дошло би до катастрофе, губитка људских живота и дугогодишње последице зрачења, истакао је Плећаш. 

"Други случај је што таква електрана кошта више од 200 милијарди евра, била би изгубљена, електрана не би могла да ради, огорман део народа би остао без енергије", напоменуо је он.

У свету 450 нуклеарки, у Европи се граде 4

Плећаш каже да већ 20 година говори, цитирајући међународне изворе, да ће кроз 250 година а то није велики период, то брзо прође - генерације остати без угља, нафте и гаса.

Земље које не размишљају о нукеларној енергији остаће у каменом добу, подвукао је Плећаш.

"Ми немамо нуклеарну електрану, после Чернобиља донет је закон о мораторијуму на градњу. Требало је да се четири електране сазидају, две би биле у Србији. Наши факултети немају нукеларне програме, нису нукеларни инжењери везани само за изградњу нуклеарних електрана, него за заштиту од зрачења које се користи у медицини, привреди", истиче Плећаш.

Шта Србија може да уради 

Плећаш сматра да би Србија морала да уради нешто у свом програму, не може да гради нуклеарку, она кошта 8 или 9 милијарди евра.

Пре 10 година смо предлагали да своје знање продамо Мађарима, Бугарима или Румунима у изградњи њихових електрана и да добијемо 10 или 15 одсто струје када се та електрана заврши, каже он.

"Сада нема студената који су то завршили, преостаје једино кеш плати па да добијеш од Мађарске или Бугарске 5 до 10 процерната", закључио је Плећаш.