Дунавом никада није протицало мање воде, а Србији треба више хидроакумулација

Дејан Дивац истиче за РТС, да је Дунав најбољи показатељ водности на овом подручју.

"У ово доба године водостај Дунава је обично низак, али смо заиста сведоци неких историјских минимума забележених у овим данима, у првој половини августа. Никада није био нижи, односно никада није мање воде протицало Дунавом у зони Београда и никада није мање воде долазило у ђердапску акумулацију", нагласио је он. 

Указује и на то да је цела година испод просечних протока и да су се до сада дешавале сличне ситуације, али никада као ових дана.

Наводи да имамо лошу годину што се тиче производње енергије и због проблема с угљем и велике светске кризе, па имамо и невољу да нам ни хидролошка ситуација не иду наруку. 

Како се решава тешка хидролошка ситуација 

Дивац објашњава да је суштина газдовања водама формирање акумулације, где вода можемо да се сачува тамо где је има и да се с изградњом високих брана формирају складишта, акумулације, да их користимо у августу, септембру кад је вода потребна за вегетацију.

"Ми смо земља која нема изражене проблеме али нисмо неко ко може да се препусти само природној стихији, већ морамо на време правити те објекте. Деценијама су грађени озбиљни објекти који служе за то, а најбитнија је ђердапска акумулација која је је пре свега хидроенергетски објекат", истиче професор.

Наводи да је хидроенергија најчистији облик енергије и да има предност над осталим начинима производње, зато што је, како објашњава, управљив. То значи, да се  може производњом водене енерегије управљати, складиштити је као потенцијалну енергију која се после претвара у кинетичку па у електричну.

"Сада када је у великом порасту производња енергије из обновљивих извора, као што су ветар и сунце, они су добри, али су неуправљиви. Ветар дува када дува, не можемо на то утицати, на сунце такође, значи не можемо то складиштити. А на хидроенергију можемо и контролисано је испуштати на турбине и производити кад нам је то потребно", нагласио је Дивац. 

Зато је, истиче, у  електроенергетском систему важно имати хидроелектране и њима управљати, а то се у нашем систему 20 до 30 посто и чини.

Србији потребно још акумулација 

Међутим, наводи, да Србија мора благовремено изградити још акумулација у којима ће моћи да сачува воду за разне видове коришћења. На тај начин ћемо, каже имати и значајан утицај на смањење ризика од поплава и предупредити неповољне последице суше. 

Од свог оснивања 1947. године Институт "Јарослав Черни" је био укључен и успешно је имплементирао велике и сложене пројекте у Србији и окружењу, али и бројним државама широм света, чиме је стекао међународни реноме. 

"Институт је учествовао у изградњи брана у региону. Највише се бавио земљама које су потекле из СФРЈ. У Републици Српској имамо значајне објекте, као што је брана Грнчарево изнад Требиња. Имамо складиште милијарду и триста хиљада кубика воде и можете да замислите шта би било с Требињем када би та брана попустила", казао је Дивац.

У том смислу, посебно је нагласио, да се Институт бави и системом управљања безбедношћу на тим објектима и да је након детектовања проблема на брани Грнчарево урађен пројекат санације.

"Ми очекујемо да ће се хидролошка ситуација променити набоље, али у овим периодима је то уобичајено, имамо маловодне месеце. Након тога ће кренути неке кишне епизоде. Не очекујемо да ће бити нешто специјално лоше, већ ми морамо бити спремни да се у свакој години боримо и против суша и против поплава", закључио је професор Дивац.