Дојење није само храна већ и љубав и утеха, кроз мамино млеко долази здравље детету

Станковићева истиче да је до 2019. године само 13 одсто деце у Србији дојено искључиво мајчиним млеком. Тај податак је мало бољи у последње три године од када се ради на промоцији значаја дојења.

"Као друштво нисмо посветили значај дојењу. Постали смо потрошачко друштво, све је важно што може да се купи и све смо ставили изнад дојења које је бесплатно. Све најважнје ствари су бесплатне. Најважније је да једна будућа мама схвати да само она може да да детету највредније, а то су загрљај, млеко, љубав, пажња", поручује национална координаторка за подршку дојења.

Према њеним речима, то повезивање између мајке и детета, тренутак блискости решава и хормонско стварање млека.

"У Скандинавији 90 посто жена искључво доји. Да ли мислите да у Србији толики број жена има физички проблем да би разлика била између 13, односно 18, посто наспрам 90. То је однос друштва према некој теми", наглашава докторка Љиљана Станковић.

Додаје да морамо да се заложимо за здравље нације на прави начин, а здравље почиње начином на који ће мама да води трудноћу, да ли ће да користи алкохол током трудноће, да користи недозвољена средства, па надаље од тренутка када се дете роди.

"Ми градимо тај однос кожа на кожу одмах после порођаја. Суштина је у ономе што су наше баке знале да се беба, чим се роди, привије на груди. Од шесте недеље трудноће дете осећа додир. Тај први додир, рецептори на кожи су интеракција маме и детета, не само да се преносе емоције, љубав, повезивање већ долази до смањења стреса, пада кортизол, долази до хормонске стаблности, мајка креће да лучи млеко", објашњава Станковићева.

Млеко, каже др Станковић, иде из главе. Проблем зашто жене не доје је проблем наше главе, проблем што као друштво нисмо довољно подстакли младе мајке и рекли им да - можете бити лепе и младе, задржати витку линију, можете дојити децу и бити успешне. То су, истиче, "кључне поруке да једна млада, образована жена која добије дете не осети га као терет или да ће њен живот морати да се успори".

"Све може да се постигне и да буде на корист здравља и детета и маме", поручује др Љиљана Станковић.

Према њеним речима, имамо много гојазне деце, и од тога смо направили национални проблем, а сматрамо да су све бебе гладне кад се роде и трчимо да их нахранимо и сматрамо да је сваки плач - глад.

"Зашто је у Србији толико дебелих, зато што се тешимо храном. Важно је да мама почне да препознаје плач бебе, некада је довољно да само узме дете и да га помази", поручује национална координаторка за подршку дојењу.

Додаје да је нарочито важан први подој, који по препоруци Светске здравствене организације треба да се догоди сат времена после рођења.

"Први контакт маме и бебе омогућава да мами крене млеко. Млеко се ствара у трудноћи и није тачно да га нема, можете само да блократе хормон који отпушта млеко који се зове хормон среће. Важно је да сви радимо на самопоуздању мајке. Дојење, психичко здравље мајки, како им помоћи да не падају у постпорођајну депресију... Како може свака четврта породиља да заврши са постпорођајном депресијом - то су теме о којима као друштво морамо више пажње посветити. Нешто не радимо како треба", сматра др Станковић.

Поручује да је недојено дете склоно гојазности, хипертензији и бројним метаболичким проблемима. Темељ здравља се успоставља са првим залогајем и то треба да буде мајчино млеко управо због свог састава, зато што се мења, зато што је другачије ујутро, у подне, није исто на почетку и крају подоја.

"Сваки оброк који мама да детету се мења из минута у минут. Када дете сиса има осећај ситости, а када му дате флашицу ви одређујете количну млека које ће попити и на тај начин уоброчавамо децу, правимо проблем са гојењем", објашњава нацонална координаторка.

Додаје да се дојење препоручује до друге годиине и да се не даје дохрана из имунолошких разлога.

"Дојење није само храна већ и љубав и утеха. Када дете има било који преблем са којим ће се срести трчањем у загрљај оца или мајке је начин да разреши проблем", каже Љиљана Станковић.

Додаје да дугорочно дојење утиче на здравље мајке и детета. Када беба сиса мами се конрактује материца, мање је крварење, анемија, постпорођајни опоравак је бољи. Дојење у будућности штити жену од малигнитета јајника, дојке и то је статистички доказано, жена има мању склоност ка остеопорози.