Како се преноси антракс и има ли разлога да страхујемо да би болест могла да се појави у Србији

Зоран Дебељак наводи за РТС да нема разлога за панику будући да се није реч о болести која се преноси са јединке на јединку.

"Дакле болест је везана за дистриктна подручја, што је специфичност овог узрочника и једноставно треба само довољно да је познајемо, да је на време откријемо и да се на време предузму мере за њено спречавање", истиче Дебељак.

Таквих дистриктних подручја, додаје он, има у Србији, она су јачег или слабијег интензитета, а 2017. године забележен последњи случај појаве болести код животиња у Србији. 

Објашњава да је антракс веома заразно обољење које се углавном јавља код говеда, коза, оваца, коња и свиња. А људи који су у додиру с тим животињама могу да оболе. 

Заражавамо се у контакту са животињама, и зато се антракс сматра професионалним обољењем сточара, месара, ветеринара преко вуне или коже, али и земљорадници се могу заразити на њиви путем спора. 

Човек је отпорнији од животиња, а болест увек прати повишена телесна температура, дрхтавица, дијареја, повраћање, код животиња и побачај.

"Уз појаву неколико карактеристичних знакова који нам олакшавају постављање дијагнозе, а то су појава крвавог исцетка на природним отворима код животиња који је тамноцрвене скоро катранасте боје и то је крв која се не згрушава", наводи Дебељак.

Болест се појављује у пролеће или лето јер у време великих поплава споре избијају на површину земље.

Може се лечити антибиотицима, али је важнија превентива.

"У опште мере превентиве би спадали: подизање нивоа знања, свест сточара и свих оних који су у контакту са животињама ове болести, а с друге стране постоји ефикасна вакцина којом се заштићују и штите животиње које су посебно осетљиве на ово обољење", наводи Дебељак.

За животиње које се увозе неопходно је обезбедити карантин, али и прописати дијагностичка испитивања за тај карантински објекат.

"Тако да је због природе пошиљке веома тешко увести животиње мимо контрола и мимо увоза", закључио је Дебељак.