Читај ми!

Када дође до сајбер напада у компанији тражи се кривац - ко је све одговоран

Нико није имун на сајбер напад, односно интернет преваре - и велике и мале компаније, па и појединци могу бити жртве овакве врсте криминала. Када су велики системи у питању, обично се тражи одговорност и поставља питање ко је крив и чија је одговорност да систем заштити. Професор Петар Кочовић за РТС каже да је за то потребан велики новац, а треба уложити не само у софтвер, већ и у хардвер како би могао да се уради бекап података.

Када се деси сајбер секјурити напад на велике системе, најчешће помињани кривац је директор за информациону безбедност. Кривица, међутим, није само његова.

Директор за информациону безбедност предлаже финансијском директору софтверска решења, али и улагања у хардвер.

"Финансијски директори нису увек вољни да дају паре за нешто што им није јасно. Потребна је и опрема за бекап података, која ће се налазити на другој и трећој локацији, како бисмо имали резерву да у случају напада можемо да вратимо податке", објашњава професор Петар Кочовић истичући да је због тога део одговорности за напад и на финансијским директорима.

Када се софтвер купи, он на екрану показује потенцијалне нападе - неко то мора да прати из секунде у секунду. "Најчешће се кроз имејл налоге могу приметити и треба да се реагује. Кад се не реагује и део система се зарази", истиче проф. Кочовић.

Циљ напада је, истиче, да преко имејлова дођу до база података, а чешћи су напади на "Мајкрософтова" него на "Линуксова" решења, која су доста заштићенија. Када дођу до база података, тражи се откуп како би се подаци вратили.

Професор Кочовић истиче да су уговорима које директори за информациону безбедност потписују са компанијама они обавезани да обавештавају руководство о проблемима који се јављјау.

"Сваких пар месеци неки нови вирус се појави и ти вируси су у циркулацији, он треба да обавести руководство без обзира на то да ли је софтвер купљен или не", каже Кочовић.

Када је реч о Србији, Кочовић каже да је на више места добро урађен овај вид заштите. Треба, међутим, радити на едукацији запослених.

"Ми смо добро урадили део посла, а обука запослених је слабо одрађена, тим пре што је ово релативно нова дисципилина. Људи морају до ситница да буду упућени да би се заштитили, а сваки запослени ако примети нешто да јави", рекао је Кочовић.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво