Колико је затварање током пандемије променило свакодневицу особа са инвалидитетом

Нарочито је било тешко када је уведено ванредно стање. До лекарске помоћи било је тешко доћи. Није се могло ни на рехабилитацију, а на болничко лечење су ишли само заражени коронавирусом.

"Ја сматрам после свега што се дешавало, да су у почетку чињене доста велике грешке, нарочито угрожена категорија при свим тим пандемијама и епидемијама, чак и код обичног грипа, јесу хронични болесници, тешки хронични болесници", рекао је Никола Грубер из Савеза бубрежних инвалида Србије.

Весна Петровић из Савеза удружења Србије за помоћ особама са аутизмом оценила је да је највећи проблем и највећа промена код одраслих особа и деце са аутизмом био локдаун и немогућност шетње.

"Образовање је горућа тема у заједници глувих већ јако дуго, али са појавом коронавируса и ванредног стања кад је почела онлајн настава ситуација је била још тежа за глуву и наглуву децу", рекао је Михаило Гордић из Градске организације глувих Београда.

Проблеми су се низали, а решавани су у ходу, углавном на иницијативу инвалидских организација.

"Ми смо се трудили и успели да сервисе који су били базични, тамо где су постојали, пре свега ту мислим на сервис персоналних асистената као и помоћ у кући и личних пратилаца, да макар они остану да функционишу иако је, наравно било проблема, поготову везано за кретање током полицијског часа", навела је Иванка Јовановић из Националне организације особа с инвалидитетом.

Због забране окупљања већег броја људи, услуге попут дневних боравака биле су отказане.

"Посебан проблем су имали наши родитељи који су радили у приватном сектору у сектору трговине и малопродаје, јер послодавци нису имали разумевања да им онемогуће долазак на посао или рад од куће", рекла је Дилбера Сарајлић из Савеза за церебралну и дечју парализу Београда.

Неке лекције су научене, а ту су и препоруке надлежнима. Поред осталог, траже да особа која живи са особом с инвалидитетом и стара се о њој, има право да прима надокнаду зараде док траје мера карантина.