Девет милиона људи годишње умре због загађења

Наша будућност је заједничка, говорио је 1972. године шведски лидер Улоф Палме који се још тада залагао за доношење међународног закона против екоцида. Пола века касније све је веће загађење и уништавање животне средине, а да готово нико не сноси последице због тога.

Иако је право на чисту, здраву животну средину једно од основних људских права, због загађења ваздуха, воде и земљишта изгуби се девет милиона живота годишње у свету, подаци су УН. 

"Морамо смањити емисије гасова стаклене баште за 45 одсто до 2030. да бисмо достигли нулту емисију до 2050. године. Позивам све финансијске актере да напусте финансирање фосилних горива и улажу у обновљиве изворе енергије. Морамо утростручити инвестиције у обновљиве изворе енергије на најмање четири билиона долара годишње", апеловао је на отварању конференције Антонио Гутерес, генерални секретар УН.

Истакао је да технологије обновљиве енергије треба посматрати као светско јавно добро и да потребне сировине треба да буду доступне свима.

Услед деградација екосистема и губитка биодиверзитета, угрожено је више од три милијарде људи.

Амерички изасланик за климу оптужио је светске лидере да користе рат против Украјине и енергетску кризу као изговор да одрже статус кво у вези са фосилним горивима уместо да пређу на обновљиве изворе енергије.

"Украјину сада користе као изговор људи који више воле статус кво него транзицију. Украјина је порука свима нама: зато треба да будете енергетски независни", нагласио је Џон Кери.

Сиромашне земље иако мање утичу на климатске промене трпе много веће последице.

"Африка, упркос релативно ограниченом глобалном емисионом отиску, несразмерно пати од утицаја климатских промена. Зато је неопходно да се земљама у развоју омогући да инвестирају у инфраструктуру и системе отпорне на климу", истакао је председник Кеније Ухуру Кенијата.

Србија је једна од 59 земаља где је Шведска подржала националне консултације о проблемима животне средине уочи конференције у Стокхолму.

Вујовић: Подржаћемо зелену агенду за Западни Балкан 

Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине Србије, истакла је да кључ зелене трансформације лежи у укључивању пословног сектора, укључујући и зелене кредите, али и у увођењу казни за наношење штете животној средини.

"Инвестиције за побољшање инфраструктуре животне средине су важне не само за остваривање еколошке и здравствене добробити већ и као подстицај нашој привреди. Подржаћемо спровођење зелене агенде за Западни Балкан као моћног алата за зелену транзицију, чиме ћемо ојачати наше амбиције за приступање ЕУ", поручила је Вујовићева.

Педесет година се прати и Дан еколошког дуга, односно дан у години када се потроше природни ресурси који могу да се обнове у истој години. Он је 1970. године био крајем децембра, а од тада све раније.

Ове године рачуница показује да ће природни ресурси који могу да се обнове у истој години бити потрошени 28. јула, а у Србији 8. јула.