Једноцифрен број трансплантација у Србији прошле године, пацијенти зависе од породица донора

Председник Удружења "Заједно за нови живот" Младен Тодић, којем је пре пет и по година пресађена јетра, рекао је да се данас осећа као здрав човек, што је, како је навео, најбитније.

Истакао је да сматра да у Србији нема довољно донора због тога што људи нису довољно информисани о програму трансплантације и да се трансплантација врши у Србији.

"Када су ми рекли да је једини лек за моју болест јетре трансплантација, ја нисам имао појма шта је то и да се уопште обавља код нас, и моје прво питање је било колико то кошта и шта ми је све потребно да бих отишао у иностранство, не знајући да се то уопште овде обавља", навео је Тодић.

Додао је да сви морамо да се укључимо у тај програм и да трансплантација не буде тема коју прате контроверзе.

"Ја данас не бих био са вама да није било породице мог донора", истакао је Тодић.

Напоменуо је да је поражавајуће што преко 2.000 људи чека трансплантацију јетре, срца, бубрега и рожњаче, а да се не зна колико људи чека на трансплантацију плућа и панкреаса, које се обављају у иностранству.

"Број трансплантација у прошлој години у Србији је био једноцифрен и можемо га сматрати статистичком грешком", поручио је Тодић.

Објаснио је да су трансплантације са живих донора биле обустављене током короне, због чега су многи пацијенти почели да скупљају новац како би трансплантацију обавили у иностранству, и додао да су обављене две трансплантације бубрега са живих донора на ВМА после две и по године, што је дало наду пацијентима који скупљају новац.

Говорећи о донорским картицама, Тодић је навео да су оне законом из 2018. године укинуте, а да је уведена претпостављена сагласност. Међутим, додао је да је та сагласност укинута оценом Уставног суда, тако да се сада све своди на сагласност породице, због чега сви пацијенти жале.