Скоро 99 одсто младих се информише преко портала и друштвених мрежа

ТВ, радио и штампа преспори су, изгледа, за нове генерације. Вести на интернету су брже, увек доступне, могу се делити, коментарисати или блокирати, уколико нам одређени садржаји не пријају. Ипак, добијају ли млади на овај начин тачну, потпуну и објективну инфомацију?

"У оквиру друштвених мрежа млади могу да буду активни креатори различитих медијских садржаја. Медији не креирају адекватан медијски садржај за младе и млади се из тог разлога окрећу друштвеним мрежама", каже Јована Божичковић из Кровне организације младих Србије.

Мана друштвених мрежа, наводи Јована Божичковић, јесте пре свега истинитост и легитимитет информација које можемо да пронађемо на друштвеним мрежама. Према њеним речима, млади могу објективно да се информишу и на друштвеним мрежама ако узму у обзир извор информација.

"Млади генерално воле да прочитају вест која није предугачка, која је концизна. Воле о тим темама додатно да се информишу са родитељима, колегама са факултета и посла или пријатељима и да ту развијају свој став и дискутују о тој теми. Занимљиво је да се многи млади идентификују са ставовима одређених аналитичара, људи из академских заједница или инфлуенсерима", каже Ненад Спасојевић из Центра за креирање политика и стратегија.

Најпосећенији су Тик-ток, Инстаграм и Јутјуб.

Ситуација, кажу, може да се промени.

"Како кроз креирање образовних политика, тако и кроз промену уређивачких политика. Могу да постоје омладинске редакције, могу да се креирају различите едукативне емисије на тему политичке и економске писмености које су младима јако важне", каже Јована Божичковић.

Све више традиционалних медија има своје странице и на друштвеним мрежама.

"Тржиште је нешто чиме се прилагођавају и ови медији, јер од тога и живе, али просто је интересантно како ће то у будућности тећи", каже Ненад Спасојевић.

Истраживања показују да је у Србији телевизија и даље примарно средство информисања, а чак 32 одсто грађана каже да не верује ниједном медију. Спорт је убедљиво омиљена тема, а потом следе политика, мода, лепота и музички садржаји.