Јован Стевић је математички геније и тврди – за успех потребно много рада и сасвим мало талента

Чачанин, Јован Стевић је данас студент треће године Економског факултета и тренутно, практикант у Министарству финансија. Многи се питају зашто не студира математику.

"Колико год да имам математичке способности, постоје гране математике у којима нисам компетентан. Неки технички предмети, попут физике, нису ми баш најбоље ишли. Радио сам и тест професионалне оријентације, после ког је било јасно да сам склон управо економији", објашњава Стевић за Магазин на првом.

За Јована се чуло још 2016. године, када је био средњошколац, са коефицијентом интелигенције 150 и способношћу да из главе срачуна најкомпликованије операције.

Веома рано је схватио да поседује математичке способности, али није сматрао да је то нешто посебно. То је открио у седмом разреду основне школе. Често се са друговима враћао аутобусом кући и време прекраћивао разним математичким комбинацијама и играма.

Деца су била одушевљења, а убрзо су тај дар препознали и наставниции усмерили га да ради и да га развија на прави начин.

Зато је Јован изричит у тврдњи да је све што је постигао, заправо, резултат рада и труда, а сасвим мало талента. 

Његову генијалност, нажалост, пратио је и тежак живот у сиромаштву, због чега је рано почео да ради. Био је добар ђак и са лакоћом успевао све да усклади. Није му било потребно пуно времена за учење, па је могао добро да га распореди.

Држао је приватне часове, продавао кокице, био помоћни тренер у фудбалском клубу.....

Чињеница да поседује изузетан дар издваја га од других, али он има потребу да га људи посматрају као комплетну особу.

Још не види јасно своју будућност 

"Људи се задиве мојим способностима, али за мене је проблем што обраћају пажњу само на то. Имам ја много других људских квалитета и волео бих да више њих то препозна", каже Јован.

Одличан је студент, са просеком 9,72. Последње четири оцене су десетке.

Пракса у Министарству финасија му је изузетно занимљива. И сам је свестан да много брже од других обавља неке послове. Помаже у обрачуну зарада, евидентирању података и уочавању неправилности.

Нада се да ће добити још једну праксу током лета, у Народној банци Србије.

Још не види јасно своју будућност. До скоро је мислио да је за њега идеалан посао ревизора. Како напредује на факултету и стиче нова искуства у пракси, тако му се проширују видици.

"Ову годину одредио сам да себе боље упознам, да сагледам који су ми афинитети, шта ми највише одговара. Није пресудна само зарада. Морам да сазнам која је мера психолошког притиска који могу да издржим. Тада могу да се одлучим за најбољу опцију", закључио је Јован Стевић.