Од прихватилишта до брокера – како је Денис Симановић нашао свој пут

Денис Симановић је дочекао нашу екипу испред брокерске компаније у којој ради од прошле године. То није једино његово занимање, викендом је и фризер.

Од осамнаесте до тридесетдруге године, колико сада има, научио је бар још три заната – јер је већ са 18 морао да почне сам да се стара о себи.

Уочи пунолетства напустио је Дом за децу и омладину "Јован Јовановић Змај" на Вождовцу. Таква су правила.

"Најтежи моменат је тај сам излазак из дома, где навикнете да дишете на нос и неко дође и запуши вам нос, то је тај осећај буквално, тако да не би волео да то ико доживи на тај начин на који сам ја доживео, а то је да сам просто био сам, сам са самим собом и нисам имао коме да се обратим и било је јако тешко", каже Денис.

У време велике инфлације деведесетих, због недостатка новца, трогодишњег Дениса Симановића, родитељи су морали да оставе у Дому за децу "Јован Јовановић Змај" на Вождовцу.

Од тада је био под будним оком социјалних радника, али, како каже, то ниједном детету не може да надомести родитељску пажњу, љубав и сигурност. Оправдано је, јако млад, како каже правио "глупости" за које је био кажњаван.

Упркос томе и свему што га је снашло од раног детињства, некако је изашао на "прави пут". У жељи да друга деца не пролазе кроз оно што је он морао, данас је активни члан Удружења "Мој круг", које помаже онима који су тек на прагу живота изван система социјалне заштите.

"Порука за младе који напуштају систем, односно започињу систем ван социјалне заштите јесте та да буду истрајни у својим жељама да буду јаки и да се боре, јер они су сви мали борци," истиче Денис.

У Прихватилишту за децу Београда тренутно је 30 малих бораца. Ово је једна од социјалних институција у Београду која се бави најосетљивијим групама деце од седам до 18 година. Чак 75.000 малишана пронашло је уточиште у овој институцији за 64 године, колико постоји, а једној трећини њих ово је била успутна станица до различитих домова за децу.

"То су деца за коју је то у том тренутку најбоље могуће решење, ми остајемо у контакту са њима и увек им је доступна могућност да се саветују, да дођу, а и наше колеге настављају где смо ми стали и деца једноставно прелазе из једног тешког животног окружење, у нешто што је лепше, другачије, сазревају и наравно постају корисни чланови нашег друштва", каже директорка Прихватилишта за децу Београда Данијела Стајковић.

Ово прихватилиште отворено је 24 сата седам дана у недељи. Према закону, деца овде могу да бораве најдуже шест месеци, а за то време обезбеди се најбоље решење за сваког од њих појединачно. Ипак, више него другима будућност им је неизвесна. Ако их чека пут до звезда посут трњем, онда је Денис туда већ прошао.