Дигитализација не заобилази ни пољопривреду - трактори имају аутопилота, а роботи анализирају земљиште

Пољопривредници су се од давнина довијали како да најлакше и најбрже обраде земљу и произведу храну, па су тако користили мотике, плугове, парне машине, а онда и тракторе. Данашњи све чешће имају климу, а ту су и нове технологије попут навигације и аутопилота.

"Аутопилот има прецизност до два центиметра, то је јако битно за сетву где је прцизност потребна да буде до три центиметра, да трактор не иде даље и да при сетви не прави проблем", објашњава Александар Швоња, заменик генералног директора "Агропанонке". 

Станко Опарница, менаџер за технологије прецизне пољопривреде, каже да када се на трактор или комбајн дода навигациони систем, онда тај систем врло брзо враћа уложена средства јер почиње да се вози право по парцели и самим тим смањују се преклапања и побољшава се квалитет операција

Многи произвођачи размишљају о дигитализацији пољопривредне производње, али су им, кажу, поједини алати и даље недоступни.

"Планирам да уведем је аутоматизација производње ракије, ја сам програмер, направио бих нешто своје што би значило аутоматизовану производњу, да седим и гледам да ли се све одвија по плану", каже Игор Пејашиновић, пољоприврдник из Бања Луке.

Његов колега из Рашице Иван Радичевић истиче да органска производња захтева мало другачији начин рада јер је све још увек ручно, без пестицида.

Роботи узимају и анализирају узорке земљишта

У дигитализацији пољопривреде користе се и апликације које су бесплатне. Платформа за дигитално управљање газдинствима АгроСенс има више од 20.000 корисника, који располажу четвртином укупних обрадивих површина у Србији.

На Институту су развили плантометар који одређује здравље биљке и робота "Лалу", својеврсну покретну лабораторију.

"Робот аутоматски узима узорке земљишта и анализира их и на основу хемијских анализа можемо да оптимизујемо примену ђубрива, воде и других агротехничких мера", објашњава помоћник директора Института "БиоСенс" Оскар Марко.

Нове технологије омогућавају смањење губитака не само у процесу производње, већ и приликом продаје пољоприврдних производа.

"Иновација је у томе што се производ уноси на унутрашњу страну амбалаже и продужава рок трајања свежем воћу и поврћу од 75 до 100 посто, производ је потпуно природан и све компоненте су чак и јестиве", објашњава Горан Бранковић из компаније "Б-фреш".

Производња хране би до 2050. требало да се повећа за 70 посто, јер број становника на земљи расте. У томе свакако могу да помогну нове технологије, поготово ако се зна да треба штедети на репроматеријалу, како због његове све веће цене, тако и због заштите животне средине.