Мариновић: Грађане највише занима где одлази новац из буџета, те информације им најчешће ускраћене

Закон даје грађанима право да траже информације од јавног значаја министарствима, тужилаштвима, судовима, градовима, општинама, јавним предузећима, здравственим установама, организацијама које имају јавна овлашћења, и другим органима власти. 

Милан Мариновић за РТС каже да грађани најчешће траже информације о томе како се троши новац из буџета. То, између осталог значи, како се стварно спроводе јавне набавке, како се заиста троши новац и какве су висине плата запослених и функционера.

То су, указује, углавном информације које се и најчешће ускраћују.

"Имали смо тренд, који срећом сада има опадајући ниво, да било шта грађани да траже, да не добију никакав одговор, да их орган власти од највишег до најнижег нивоа не удостоји одговора", рекао је повереник. 

Наглашава да је тај толико доминанатан начин и годинама био проблем, да је управо због ћутања управе, проценат подношења жалби поверенику био између 60 и 80 посто.  Захваљујући новом закону и рекламирању санкција успели су у прошлој години да та тај тренд да спусте на испод 40 одсто.

Какве казне предвиђа Закон

Извештај повереника показује да је 63 одсто жалби било основано. Последње измене Закона кажу: ко неосновано ускрати за информацију, прети му новчана казна од 20.000 до 100.000 динара, и може бити изречена више пута.

Мариновић објашњава да када повереник позитивно реши по жалби и самим тим наложи неком органу власти да поступи по захтеву и да учини доступним информацију, ако тај орган не поступи у одређеном року, онда постоји двојака активност повереника.

Једна је да том органу власти изрекне казну, управну меру за принудно извршење, која је сада у висини од 120.000 динара. Закон каже да може бити изречена више пута, а не каже колико више, што значи неограничено.

Паралелно с тим повереник када утврди да није поступљено по његовом решењу подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежном суду и тај суд спроводи поступак или против лица овлашћеног за поступање по закону или против руководилаца органа.

И у том случају је казна појединцу од 20.000 до 100.000 динара и не може бити изречена више пута, прецизирао је повереник. 

Влада треба да обезбеди да се дође до информације

Неког ни новчане казне неће натерати да да информацију, плаћаће казне, али информацију дати неће. У таквим случајевима на захтев повереника Влада треба да обезбеди да се до информације дође.

У извештајима се наводи да ни у једном случају Влада није обезбедила да се дође до информација, иако јој је Повереник од 2010. до данас поднео више од 420 таквих захтева.

"Текст који се односи у старом и новом закону је добар, он намеће Влади одређена облашћења да помогне поверенику извршење његових решења проблем је у тоиме како спровести. Увек је стизао исти одговор да Влада нема ништа јаче алате за спровођење извршења решења повереника него што их има повереник и да не постоји подзаконски акт који би регулисао тај начин поступања", истакао је Мариновић.

Нове измене закона донеле су и нови рок од 60 дана поверенику за решење поднетог захтева.  Мариновић каже да је то урађено јер су имали много предмета који су "искакали" из законског рока од 30 дана и нису могли да се реше. 

Најавио је и отварање ове године канцеларија повереника у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.