Случај Матеја Периша, извештавање и изгубљени Кодекс

Начин на који су домаћи таблоиди извештавали, преносећи узнемирујуће снимке и фотографије тела младића извученог из воде, недопустив је, а спекулацијама и нагађањима да је реч о несталом Сплићанину Матеју Перишу, док то још није било потврђено, прекршене су основне одредбе Кодекса новинара и елементарне етичке норме. То су, у одвојеним саопштењима, оценила новинарска удружења и надзорна тела.

Само у другој половини прошле године, Савет за штампу регистровао је око пет хиљада текстова у којима је прекршена бар једна одредба Кодекса.

Према Кодексу, новинар је, између осталог, дужан да поштује право на приватност и право на достојанство жртве. Није дозвољена злоупотреба фотографија и података добијених од истражних органа. Пожељна је и емпатија према породици која је доживела трагедију.

Новинарка Ан Мари Ћурчић, покренула је кампању "Стави се у моје ципеле", не би ли и тако указала на штетност непрофесионалног извештавања.

"Оно што је најгоре данас, често говоримо о таблоидима. Нажалост, пракса непрофесионалног, непримереног извештавања о догађајима који укључују људску патњу и бол– па сад, да ли је реч о убиствима, самоубиству, саобраћајним и другим несрећама, насиљу у породици, сексуалном, физичком насиљу, а пракса се прелива на медије за које кажемо да су професионални, да нису таблоидни", рекла је Ан Мари Ћурчић у подкасту "Бермутски троугао"

А породица, или нема снаге или не зна коме да се обрати. Једна адреса може да буде Савет за штампу – они не могу да казне починиоце, али могу званично да забележе кршење Кодекса.

"Новинари би морали, по Кодексу, у таквим ситуацијама да посебно воде рачуна о томе како извештавају. Да чак има детаљних упутстава о томе да морају да прилагоде, тон, питање, да сниматељи, фото-репортери морају да посебно воде рачуна кад снимају такве кадрове. Да морају да штите приватност људи о којима пишу, да морају да поштују њихово достојанство, што укључује и достојанство жртве, и да показују саосећање са породицом те жртве. Све то најчешће изостаје него се дешава све супротно од тога", напоменула је Гордана Новаковић из Савета за штампу.

Медији које је Комисија за жалбе Савета за штампу више пута кажњавала не би требало да добијају новац од државе – али у пракси није тако, посебно на локалном нивоу. Када је реч о оштећенима, ретко им се обраћају. На пример, у случају суицида, само два или три пута.

Изузетак је случај "малчанског берберина", када је било више од двадесет пријава – Савету за штампу су се чак обратила и министарства.

Случај Матеја Периша, извештавање и изгубљени Кодекс

Коментари