Колико је жена стварно угрожено ако је њих 19.000 окренуло СОС телефон

Пре него што је насиље у породици законом дефинисано као кривично дело, у Србији су зазвонили СОС телефони. Жене жртве насиља добиле су број који могу да позову у тешким ситуацијама.

"Ту смо да им дамо информације шта могу да ураде, како и коме могу да се обрате, и да их подржавамо све до оног тренутка док не буду спремне и саме да одлуче да реше свој проблем", каже Драгана Вељовић, координаторка Мреже и представница "Феномене" из Краљева.

Позиви су учесталији после празника и током ванредних стања. Прошле године било је готово 19.000 позива. Подршку су добиле 4.332 жене.

"Ја бих ове бројеве узела с резервом и мислим да је број тих жена и услуга које су пружене већи с обзиром на то да још немамо јединствену евиденцију података. Нажалост, имамо делове Србије који нису покривени организацијама које пружају СОС услуге", каже Јасмина Николић из  Виктимолошког друштва Србије. 

СОС телефони опстају захваљујући донацијама, а само 20 одсто новца добијају из буџета.

"Стандарди који су прописани за рад СОС телефона су за многе организације које постоје у нашој мрежи, може се рећи недостижни и с друге стране ти стандарди нису прилагођени самом раду СОС телефона нити је по тим стандардима призната експертиза од 30 година рада женских СОС телефона у Србији", каже Драгана Вељовић.

"Још постоје пропусти у законодавном оквиру који се тиче родно заснованог насиља. А ни већ донети повољни прописи се не спроводе у пракси. Женске организације које пружају подршку женама са искуством насиља су скрајнуте са тржишта пружања услуга", каже Мина Мијаиловић, координаторка Мреже и представница "Оазе сигурности" из Крагујевца.

У прилог томе наводе и потез државе која је Национални СОС телефон формирала у Звечанској, установи за заштиту одојчади, деце и омладине.