Деца на мети нарко-дилера, наркотици све ближи школама – како заштитити младе од дроге

Ситуације је врло озбиљна, упозоравају чињенице: наркотике дилује сваки седми београдски средњошколац, према последњем истраживању Института за криминолошка и социолошка истраживања.

"Конзумирање наркотика постало је на неки начин саставни део живота младих: излазака у град, прослава, журки, свечаности и посебна клубова. Полиција свакодневно предузима активности: лишава слободе лица, али је главни проблем што имамо потражњу", указује проф. др Дарко Маринковић, шеф катедре криминалистичких наука на КПУ Маринковић. 

Стратегија полиције иде у два прaвца – смањење потражње, а потом смањење понуде. 

Улога родитеља кључна 

Стручњаци оцењују да је, осим репресивних мера, неопходно више примењивати превентивне мере, уз помоћ лекара и центара за социјални рад. Комуникација и улога родитеља је кључна. 

Психолог Јелена Милошевић објашњава да породице свих друштвених статуса могу бити у опасности, али да постоје фактори ризика.

"Фактори ризика су лоша регулација емоција унутар породице, лоше постављене границе међу члановима породице, препуштање детета себи у смислу дугог одсуствовања родитеља без обзира који је повод, као и бежање од куће родитеља који нису у стању да се носе са тим проблемима", указује Милошевићева. 

Проф. др Дарко Маринковић објашњава да родитељи недовољно комуницирају са својом децом. 

"Мало времена се проводи са децом, мало се прича са њима. То би требало да надокнади школа, међутим, очигледно је да и она, на неки начин, не даје и не посвећује довољно времена", каже шеф катедре криминалистичких наука на КПУ. 

Деца најчешћа мета

Као превентивна мера, у одређеним земљама, спроводи се едукација о начину правилног конзумирања наркотика, како би се избегле трагичне последице. 

"Медији се врло често оглашавају када је нека акција полиције, када су нађене велике количине дроге, ухапшено више лица. Када прође време, међутим, немамо повратну информацију у медијима – на колико година су та лица осуђена", каже инспектор у пензији Ламбе Ђорелијевски.

Осим потраге за корисницима, нарко-дилери стално су у потрази и за онима који ће њихову робу продавати. И опет су деца најчешћа мета, између осталог и због избегавања кривичне одговорности.

Тако је данас међу дилерима много деце, а места продаје често у непосредној близини школа, чак и у школским двориштима. 

Знакови за узбуну 

Јелена Милошевић каже да је аларм за узбуну драматична промена у понашању детета, те наводи који су знакови да дете узима дрогу.

"Ако видите нешто што је врло екстремно: у смислу потпуног прекида контакта са породицом, напуштања односа у том неком смислу, вођење сумњивих телефонских разговора, уговарање састанака, појављивање нове особе у друштву, ако је дете нагло изгубило килограме, ако је бледо, ако су зенице сужене, беоњаче црвене", наводи Милошевићева.

Ламбе Ђорелијевски каже да родитељи могу да примете када дете узима дрогу.

"Родитељи који се баве својим дететом примете чудно понашање, када је у питању коришћење дроге. Када је диловање дроге у питању, такође, могу да примете, да постоје веће количине новца код детета, да набавља гардеробу, техничку опрему, телефоне, сатове, од својих пара за које они не знају", указује Ђорелијевски. 

Измењено стање свести изазвано дрогирањем свакако ће у неком тренутку довести до последица. Стога је веома важно, закључују стручњаци, на време реаговати и спречити да до њих дође.