Све више повратника из Америке, Аустралије, Канаде - ко се враћа у Србију

Александар Јаковљевић из из Програма циркуларне миграције "Тачка повратка" наводи за РТС да се људи најчешће враћају из Немачке, Аустрије, Швајцарске, а да посебно радује чињеница да се враћају и из Велике Британије, Канаде, Сједињених Америчких Држава и Аустралије - земаља где традиционално највише одлазе и високообразовани људи.

"То показује један позитиван тренд и драго нам је да привлачимо и високообразоване људе поред шире дијаспоре која се враћа у Србију", наводи Јаковљевић.

Искуства након пандемије показују да су многи искористили пандемију као повод и разлог да се врате у Србију.

"Нас посебно радује чињеница да се враћају млади људи, да се враћају људи након завршетка студија, али имамо ситуације и да се враћају млади родитељи пре него што се њихова деца врате у школу и људи која су друга, трећа генерација у дијаспори који и даље осећају везу са Србијом и желе да се врате у Србију и овде поведу породице и граде своје пословне каријере", објашњава Јаковљевић.

Наводи да је "Тачка повратка" ту за све оне који желе да започну свој повратнички пут и да су на сајту водича за повратнике људима објаснили који су то тачни кораци у зависности од њихове ситуације које треба да предузму како би се вратили у Србију.

"Поред те директне подршке ми смо ослушкивали потребе наше дијаспоре и предлагали измене прописа који су значајни како би додатно подстакли тај процес. Тако да постоје пореске олакшице за запошљавање повратника, постоје царинске олакшице за запошљавање људи који су боравили дуже од две године у иностранству. Просто желимо да активно радимо са нашом дијаспором, да уклонимо препреке и проблеме које постоје на њиховом повратничком путу у Србију", каже Јаковљевић. 

Људи нису довољно упознати са процедурама

Наводи да се међу повратницима из дијаспоре налазе и старији људи који се након пензионисања враћају у свој завичај не би ли ту провели пензионерске дане.

"Особе које се враћају нпр. након завршетка радног стажа, након што се пензионишу овде се понекад сусрећу са проблемима - како регулисати здравствено осигурање, како регулисати неке друге социјалне привилегије које су уживали у земљама у којима су живели. У случају да можда више немају српско држављанство, тај процес је можда мало компликованији, али ми смо ту због тога како бисмо им пружили информацију на који начин да регулишу и да то своје златно доба проведу у Србији", каже Јаковљевић.

Напомиње да има оних који одустану од повратка због неких нејасноћа са којима се сусрећу.

"Препознали смо да људи нису били довољно упознати са процедурама, како извадити личну карту, како регулисати упис у вртић за своје дете. Тако да смо ми све те кључне, пословне личне и административне информације објединили у те водиче за повратнике", наводи Јаковљевић.

Поред тога, додаје, ми континуирано комуницирамо са нашом дијаспором како бисмо додатно разумели који су то додатни проблеми.

"Тако да тренутно сагледавамо који су то проблеми са увозом аутомобила, како регулисати боравак за особе које више немају српско држављанство. Ми у комуникацији са њима желимо да препознамо разне мање проблеме и да ми будемо ти који ћемо пружити одговоре, или макара помоћи да се пронађе адекватан одговор на проблеме које дијаспора има", каже Јаковљевић.

Једино на тај начин, додаје, ми можемо да помогнемо, да поспешимо овај процес, да ове бројке буду још  значајније у овом периоду и да помогнемо још већем броју наших људи из дијаспоре да размотре Србију као дестинацију за живот.