Читај ми!

Ристић: Холокауст је ултимативни геноцид, деценијама припремана трагедија

Холокауст није историјски инцидент, већ деценијама унапред припремана трагедија. Због тога је важно да се наоружамо знањем и да се боримо против дискриминације, не само Јевреја него свих који су негде данас у свету означени као непожељни, рекао је за РТС директор Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић.

Шездесет година од завршетка Другог светског рата, 2005. године, УН су прогласиле 27. јануар Даном сећања на жртве Холокауста.

"Када говоримо о Холокаусту, говоримо о ултимативном геноциду, злочину државе над једним народом. Датум када су совјетске трупе ушле и ослободиле преостале заточенике у концентрационом логору Аушвиц проглашен је за међународни Дан сећања, уз обавезу да свака држава установи дан сећања на жртве Холокауста", рекао је за РТС директор Музеја жртава геноцида историчар Дејан Ристић.

Како каже, много шта се променило и сећање бледи у читавом свету и, иако је заборав природан процес у протоку времена, било би опасно да се заборави да Холокауст није историјски инцидент.

"То је трагедија припремана деценијама унапред кроз означавање другог као непожељног", рекао је Ристић.

Релативизација и извртање чињеница 

У току је ревитализација онога што се десило, извртање чињеница и то је веома опасно, рекао је Ристић и подсетио да је покренута кампања борбе против савремене дискриминације.

"Враћамо се на почетак, да препознамо дискриминацију и да се боримо против таквих идеја мржње. Због тога апел да се наоружамо знањем, да се боримо против дискриминације, не само Јевреја него против свих који су означени негде као непожељни", нагласио је директор Музеја жртава геноцида.

Србија свој национални Дан сећања обележава већ тридесет година 22. априла, у знак сећања на пробој заточеника у Јасеновцу. Ове године би требало да буде завршен и Меморијални комплекс "Старо сајмиште".

"Влада Србије је прошлог новембра именовала управљачки тим за Меморијални центар 'Старо сајмиште' и ускоро би, безмало 80 година од завршетка Другог светског рата том комплексу требало да дамо значај, као и сећању на оно што се догодило", каже Ристић.

Сећања важна колико и документа 

Важно је да се преузимају сећања оних који су преживели или су били сведоци страдања и та сведочења важна сu колико и други историјски документи и материјални докази, нагласио је Ристић и додао да је важно да их чујемо док су сведоци страдања још живи и да их сачувамо од заборава.

У култури сећања образовање је најважније, из штампе је управо изашло друго издање књиге "Од Топовских шупа до Сајмишта: квантитативна анализа Холокауста у окупираној Србији" др Драгана Цветковића.

"Научна студија Драгана Цветковића је капитално издања о Холокаусту на територији окупираној од нацистичке Немачке, о страдању Јевреја, ко су ти људи, комшије и школски другови који су у само неколико месеци буквално збрисани. Србија је ретка земља која има такво капитално дело. Ова књига није само о Јеврејима већ о свима нама, јер као што су Јевреји били мета, као што су Срби били мета, тако је данас неко други, и важно је да то умемо да препознамо", истакао је у разговору за РТС директор Музеја жртава геноцида историчар Дејан Ристић.

четвртак, 25. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво