Када се произвођачи и узгајивачи удружују проблеми су видљивији, лакше се долази до решења

Председник Задружног савеза Никола Михаиловић, у разговору за јутарњи програм Првог програма Радио Београда "Ухвати дан", истиче чињеницу да је претходна година, иако тешка и због пандемије, али и диспаритета цена на тржишту, завршена са оснивањем 194 нове задруге.

Када се има у виду да је минимум пет задругара потребно за оснивање задруге, долази се до броја који показује велику заинтересованост за овај тип удруживања.

"Важно да се узгајивачи и произвођачи удружују јер ће једино заједно моћи да долазе до решења, а када их има много и проблеми су видљивији и лакше се долази до институција", истиче Михаиловић.

Који су проблеми 

Додаје да се "нове задруге суочавају са недостатком обртних средстава, иако имају добру идеју или пројекат, на почетку средства морају да обезбеде сами, затим ступају у контакт са Задружним савезом који им помаже око бирократије и пословног повезивања".

"У процесу развоја задруга, јако су важне локалне самоуправе, затим стручне и саветодавне службе Министарства пољопривреде, САНУ, институти. Када постоји синергија између свих институција, онда су проблеми решиви и постоји могућност развоја", каже Михаиловић.

Када је реч о већ постојећим задругама, које постоје двадесетак година, додаје, оне се суочавају "са мање проблема".

"Најчешће су у питању имовински проблеми, доказивање укњижбе задружне својине. Што се доласка до средстава тиче, оне могу да конкуришу и до износа од 15 милиона динара, и са тим новцем отклањају уска грла у пословању", наводи Михаиловић.

Примена нових технологија и добрих искустава је кључна за добар почетак и развој задруге, а то је задатак Задружног савеза, наглашава председник Никола Михаиловић.

"Када се добро размотри ситуација на терену, Савез је ту да помогне у примени најбољег искуства и решења. Поред овог, мотивација људи да се удружују у задруге је још један задатак Савеза. Сточарска производња је трећа област којом се бави Задружни савез", истиче.

Недостатак радне снаге 

Михаиловић указује да је недостатак радне снаге проблем који озбиљно мучи задруге у нашој земљи.

"Када се оснива задруга прво се гледа на остваривање људских потенцијала у тој области. Ако је рецимо, реч о воћарској производњи, прво се гледа колико сама породица може максимално да допринесе, а онда се гледа колико је још радника потребно. Када се постигне континуирана производња и нађу редовни купци, недостатак радне снаге може озбиљно да угрози тај процес, а са тим се суочавају произвођачи у целој земљи", додаје.

Зато је важно, према његовим речима, да се "удружују у задруге, да заједно раде, имају заједнички складишни простор и тако превазиђу и овај проблем".

"Није наша земља једина која се суочава са овим проблемом, многе земље увозе радну снагу, могли бисмо и ми, али важно је да та радна снага буде квалификована, а према закону из 2016. године постоји могућност да се и радници удруже у радничке задруге", каже Михаиловић.

Могућа решења 

Развојни потенцијали задругарства у 2022. години, назив је конференције која је недавно одржана и која је била прилика да се још једном размотре све ситуације са којим се суочавају задругари.

Осим већ наведених финансијских и свакодневних проблема, разматрала су се и могућа решења за недостатак радне снаге, могући јавни радови, рецимо или удруживање сезонских радника.

"Разматрана је и могућност стварања фондова за задруге, било на републичком, било на општинском нивоу из којих би се финансирале задруге. Задружне ревизије су такође биле тема, орган који би контролисао како задруге раде и кроз ту анализу би им била пружана помоћ на лицу места. Овај скуп је био добро медијски испраћен, посебно од локалних медија, а то је важно да би све теме доспеле до јавности и да би се проблеми лакше решавали", истакао је за Први програм Радио Београда председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић.