Зашто не реагујемо на насиље на интернету – где као друштво грешимо

Није непознаница да иза савршених и срећних слика на друштвеним мрежама може да стоји сасвим другачија реалност. На то нас је подсетила вест да је двадесетједногодишња инфлуенсерка извршила самоубиство.

Поред више од 700.000 пратилаца, њен живот пратила је и свакодневна борба – против негативних коментара, увреда, претњи на интернету. О тој, другој страни медаље није ћутала, али да ли је имао ко да чује?

"Заказало је цело друштво, јер се то одвијало свима нама пред очима. Одвијало се у јавном простору, на друштвеним мрежама. Дакле, сви ми који смо, сви они који су лајковали, подржавали, надовезивали се на такав вид коментара, увреда и претњи. Сви смо дакле заказали. Та култура насиља је толико нормализована на друштвеним мрежама, међу младима и показује нам да негде дубоко грешимо", каже Сања Павловић из Аутономног женског центра.

Зато се и отвара питање – како да грешке не поновимо?

"То што је неко изложио делић себе свету не значи да нам то даје за право да коментаришемо нити изглед, нити одлуке, нити понашање, посебно не на начин да тиме угрожавамо другу особу", наводи Павловићева.

"Блок, делит, мјут, рипорт јесу опције које имају готово све друштвене мреже када су у питању блажи облици узнемиравања. Међутим, када су у питању озбиљни облици узнемиравања, мој апел је увек да се направе скрин шотови претњи преписки који узнемиравају дете, младу особу, и да се адекватно реагује. Прва инстанца јесте школа, а друга када је угрожена приватност и безбедност детета одмах обавестити полицију", додаје Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интернету.

Ипак, на тај корак се ретко ко одлучи. То потврђују и истраживања – од 97,2 одсто анкетираних девојака које су доживеле неки облик насиља на интернету, тек 14 одсто је насиље и пријавило.

"Ако имате непознатог починиоца, просто процедура је таква да наши државни органи под претпоставком да су довољно озбиљно схватили вашу кривичну пријаву и претње морају да се обрате платформи иза које се дешава насиље и да онда заправо од ње траже податке о том кориснику. Увек постоји ризик да те податке неће добити, да ће дуго трајати тај период док не добију податке", наглашава адвокат Милена Васић.

Још дуже се чека на судски епилог. Истраживање Алтернативног центра за девојке показало је да је 2020. године било свега 11 пресуда за прогањање. Зато упућени подвлаче – потребно је подизање свести о последицама које могу да уследе.