Ленкина борба се после оцене 0 и реанимације наставља, сада јој треба наша помоћ

"Тог јутра кренула сам на уобичајен ултразвучни и ЦТГ преглед, не слутећи да ће ми се тог дана, само пар сати касније, живот потпуно преокренути", почиње своју причу Јелена Јанковић, Ленкина мама.

Две недеље пре термина, 12. августа 2020. године, на ултразвуку се видело да нема довољно плодове воде. Лекари Народног фронта одлучили су да је тог дана породе. У том тренутку није било индикација да се ради царски рез.

"Поред велике треме и муж и ја смо постали веома узбуђени. Знали смо да ће њен дан бити управо тај 12. август, с обзиром на то да је још увек било пре подне. Муж је одјурио кући по ствари, а ја сам остала да обавим потребне процедуре пред улазак у салу за порођај".

То је био последњи пут да су се Јелена и Бранислав тог дана радовали.

Када су је поново ставили на ЦТГ апарат, чуло се пиштање:

"За само пар секунди колико сам се окренула преко рамена да погледам шта је у питању, и док сам вратила поглед, испред себе сам угледала сигурно 30 људи, што медицинских техничара, што лекара, како су се надвили нада мном. У једну руку су ми већ стављали браунилу, једни мерили притисак, доктори прегледали један за другим. Колица су већ била довезена и већ сам била у сали за царски рез која се налазила иза угла."

Анестезиолог јој је ставио маску и након тога је, каже, настао мрак - у сваком смислу.

Оцена по рођењу - 0

И поред јако брзе интервенције медицинског особља, Ленка је рођена у јако тешком стању. Оцена на рођењу била је - 0.

"Није дисала, није било срчаног рада, мишићног тонуса, јако лоша боја коже и, разуме се, без реакција. Тешко је изговорити, али практично мртва. Одмах је интубирана, и започета је реанимација. Објаснили су нам да је то била продужена реанимација, што само значи да је ситуација са дужином времена без кисеоника још озбиљнија и указује на веће размере оштећења, као и на чињеницу да су могли у сваком тренутку одустати од реанимације."

Ленка је санитетом превезена у Тиршову, где је одмах по пријему стављена на специјалну терапију системске контролисане хипотермије у трајању од 72 сата. То значи да је њена телесна температура помоћу специјалних прекривача снижена како би се максимално ублажила оштећења.

Огромна оштећења на мозгу

Први дани су, каже Јелена, протекли у потпуном очају. Нису могли да је виде, а једини контакт је био телефонски позив једном дневно са лекаром.

"Пред сваки позив неописив страх да ће рећи да није преживела или ће рећи неке лоше вести. Мада свакако нису биле добре. Сепса на плућима јер се нагутала огромне количине крви и меконијума, неколико органа критично, дише уз помоћ вештачке вентилације, храни се на сонду. Слабо се буди, гледа одсутно".

Тада су им рекли да је мозак претрпео огромно оштећење и да ће највероватније бити биљка. Али Ленка је победила те прогнозе.

Ленки је потребан читав низ терапија

Након неколико недеља Ленка се потпуно стабилизовала и изашла из животне опасности. Међутим, Јелена и Бранислав тада су сазнали да она нема рефлекс сисања и гутања и да не може адекватно да се храни.

Петнаестомесечна Ленка свакодневно има физикалну терапију са физиотерапеутом, под надзором физијатра. Спроводе се и логопедске масаже лица за стимулацију храњења, храна јој се затим нуди на уста, али опет пажљиво и према посебним правилима с обзиром на осетљивост. Потребан је и дефектолошки третман.

"Руке су повезане са говором и храњењем, и то је наш зачарани круг. Имамо проблем са све три ствари, а све су међусобно повезане јер имају исти центар у мозгу", каже Јелена.

Ленка хвата играчке, али неадекватно - не испитује их, не ставља у уста, не задржава их у рукама.

"Када је ставимо на подлогу, она нема иницијативу да се заигра сама, а пошто се ни не окреће, нити седи, ми просто морамо све време да будемо уз њу и забављамо је, стимулишемо", наводи Јелена.

Ленки, притом, јако тешко падају вежбе. "Не би требало да је боли, али она преплаче сваки третман, од почетка до краја, има огромно неповерење према терапеутима и свакоме ко јој личи на њих. То доста отежава вежбање и третмане".

Један третман од сат времена кошта око 3.000 динара, а њој су потребни сви, сваког дана.

Неке трошкове покрива и РФЗО - терапију у Сокобањској и одлазак у Бању Ковиљачу једном годишње. Све остало, нажалост, једино приватно може да се уради.

Храњење уз помоћ гастро стоме 

Ленка се храни уз помоћ гастро стоме, тако што јој храна иде директно у стомачић. 

"Она може понешто да поједе, није да је потпуно изгубила могућност храњења. Ради се о томе да је ту удружено више проблема који су се временом повезивали и увећали. Она реагује бурно на сваки залогај хране, укус, текстуру, температуру хране, буквално сваки детаљ, на који ми углавном реагујемо аутоматски. Покрети језика нису добри и мора да научи да помера храну по устима и погура је даље ка једњаку. Доња вилица јој је слабије развијена и језик је због тога подигнут. Још једна последица трауме и интубације", објашњава Јелена.

Сви мишићи вилице, уста, образа су у истом проблему као и остали мишићи тела - или су хипотони или у хипертонусу - Ленка за пола сата, уз много негодовања, успе свега десетину свог оброка да поједе.

Будите хумани

Колика оштећења Ленка има на мозгу, Јелена и Бранислав сазнаће када се буде урадила магнетна резонанца. У међувремену, они настављају своју борбу - за сваки Ленкин залогај и покрет.

Своја финансијска средства су исцрпли и сада им је потребна помоћ. Од пре неколико дана, и Ленка је међу децом којој се може помоћи слањем поруке на 3030. Њен број је 1162.

Помозите им, како би Ленка имала шансу да научи оно што су њени вршњаци увелико савладали - да једе и да се игра.