Шта доносе измене Закона о експропријацији, коме одговара, а зашто га други критикују

У Скупштини Србије се говорило, мада се ван ње више расправљало о законима који су у процедури. Закон о експропријацији, за који је тражено да буде повучен из процедуре, образложио је министар пољопривреде.

Бранислав Недимовић бранећи нова решења пред посланицима каже да се изменама одређује да предмет не могу бити сви облици својине па и непокретности у јавној својини што до сада није био случај.

"Досадашња управна судска пракса стала је на становиште да непокретности у јавној својини морају бити предмет експропријације, а не административног преноса како је до сада било, који би се вршио најчешће без накнаде, како се погрешно тумачио члан 70 закона", напомиње Недимовић.

Противници предложеног закона тврде да је погубан јер, како кажу, предвиђа отимање имовине грађана зарад погубних пројеката и државних споразума. Говоре и да се закон доноси како би се експропријација омогућила компанији "Рио Тинто" и другом приватном капиталу.

Директорка Центра за еколигију и одрживи развој и координаторка за Поглавље 27 Националног Конвента, Наташа Ђерег указује на то да је спорна измена која каже да сви поступци постају хитни.

Према њеним речима, Влади се даје могућност да потпуно неограничено по свом нахођењу без икакавих критеријумима одређује јавни интерес и пројекте од јавног значаја.

"Експропријација је већ омогућена у случају експлоатације минералних сировина, а сада ће се проширити и на друге области", истиче Ђерегова.

Из Мреже за реституцију поручују да су многи злоупотребили усађени страх грађана код промене имовинских закона. Подсећају да је Закон о експропријацији донет 1995. године био другачији од свих у претходних пола века а које је Комунистичка партија злоупотребљавала како би отимала имовину - без икакве или уз симболичну накнаду.

Миле Антић из Мреже за реституцију каже да то удружење закон из 1995. третира као први пропис који је увео тржишну накнаду за одузету имовину и укинуо, како наглашава, страшну злоупотребу да се у тзв. јавном интересу могу градити за приватни интерес пословно-стамбени објекти.

"Оног тренутка када је уведено да се може само за одређене интересе – јавни интерес утврђен законом или одлукама Владе – извршити експропријација и да се накнада не може, што је у складу са Уставом, бити нижа од тржишне цене, злоупотреба и њена могућност драстично се смањила", сматра Антић.

Право својине и то приватне, задружне и јавне, гарантовано је Уставом Србије, па ако се овим изменама заиста крши највиши правни акт, о томе меродавну одлуку може да донесе и Уставни суд. Последње измене Закона биле су 2009. године, а следеће године Уставни Суд потврдио је његову уставност.