Глобалне климатске промене – како треба да изгледа еколошко прилагођавање Србије

У Глазгову је почела велика конференција Уједињених нација која је окупила око тридесет хиљада учесника – лидере и представнике скоро свих држава у свету.

Своје представнике у Глазгову има и Србија, која је и копредседавајућа на конференцији. 

Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији каже за РТС да је конференција у Глазгову најважнији скуп које се одржава у данашње време.

Пикапова наглашава да су пред човечанством три циља: договор о ограничавању глобалног загревања и смањења емисије штетних гасова, брже и ефикасније прилагођавање климатским променама, као и прикупљање средстава за прва два циља.

Подсећа на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште који настају употребом фосилних горива, а кључне чиниоци у том подухвату су Кина, САД и ЕУ. Треба учинити све да бисмо сачували животну средину. Уколико то не учинимо, промениће се наши животи, приходи, послови, економија, наглашава Пикапова.

Ђурђевић: Седам милијарди евра губитак због екстремних климатских појава од 2000. године

Климатолог Владимир Ђурђевић каже да материјални губици због екстремних климатских појава у Србији попут суша, поплава и пожара од 2.000 године до данас су скоро седам милијарди евра.

И ове године смо имали јаку сушу, али процене о губицима тек треба да се појаве. Само суша из 2012. године направила је губитак од преко две милијарде долара, додаје Ђурђевић.

"У Београду је протекло лето било треће најтоплије од када се мери температура ваздуха. Топлотни талас 2007. однео је и много живота, а смртност међу старијом популацијом била је већа за 75 одсто", указује Ђурђевић.

Франсин Пикап истиче да је пред Србијом задатак да се прилагоди климатским променама.

"Како би Србија могла паметно да искористи средства из зелене агенде ЕУ, мора да покаже да жели да прође кроз транзицију – да са линеарне економије која зависи од фосилних горива пређе на циркуларну која троши мање воде, дрвета, енергената, прави мање отпада", истиче Пикапова.

Пикап: Еколошка производња као прилика за развој

Наводи да потрошачи у ЕУ, које је највеће тржиште Србије захтевају да производи буду направљени на еколошки начин. Ускоро ће ЕУ увести дажбине на нееколошке производе. "То није додатни трошак већ прилика за развој, који треба да буде трајан и одржив", наводи Пикапова.

Пикапова каже да Србија већ ради на адаптацији климатским ризицима уз помоћ УНДП-а у зеленог климатског фонда, нарочито у области пољопривреде која даје 7,5 одсто БДП-а.

Навела је неколико фактора, као што су изградња система наводњавања, садња семена које је отпорно на сушу, постављање противградних мрежа.

Указала је на пример једног пољопривредника из Срема који је направио систем наводњавања и ђубрења уз коришћење соларне енергије и енергије ветра. "Преко апликације је у стању да своју производњу држи у еколошким оквирима. Његови усеви су и поред суше дали 30 одсто већи принос, а све је подржао Институт ‘Михајло Пупин’", наводи Пикапова.

Као важне мере Пикапова је напоменула пречишћавање отпадних вода, садњу дрвећа да би се заштитило земљиште од ерозије, градњу путева материјалима који су отпорни на екстремне климатске услове.

На питање шта може да уради свако од нас, Владимир Ђурђевић каже да свако може да оптимизује своју личну производњу отпада – да уштеди на струји и води, купује само неопходну одећу, као и храну коју, наглашава, бацамо у великим количинама.

"Сви можемо да учествујемо у тој транизцији, да се прикључимо еколошким покретима и учествујемо у акцијама којима ћемо указати другима на потребу да мењамо своје навике.

Имамо простор од 20, 30 година да извршимо ту велику промену, закључује Ђурђевић.