Корона напада све органе, па и срце – како сачувати мишић који никада не спава

У Београду се завршава 23. конгрес Удружења кардиолога Србије, где су у претходна два дана представљени научноистраживачки радови и одржана предавања из ове области.

Организатор и један од најеминентнијих стручњака са звањем европског кардиолога, професор доктор Синиша Стојковић, рекао је за РТС да је од 100 научних сесија na конгресу њих око 20 било посвећено ковиду и кардиоваскуларним компликацијама.

Доктор Стојковић, који је и начелник Одељења за интервентну кардиологију и катетер аблацију Клиничког центра Србије, указао је да нам је пандемија променила живот из корена, и да нема сфере у коју није ушла.

Поновио је да је коронавирус веома специфичан и да напада практично све органе, не само плућа и не изазива само упалу плућа, него може да изазове и запаљење срчаног мишића, срчане кесе, чак и неке неуролошке проблеме.

То је, како каже, директан утицај коронавируса и веома је озбиљно ако захвати те органе.

"Ако неко има повишен ензим који се зове тропонин, то значи да је срчани мишић захваћен упалом или прави неку врсту акутног коронарног синдрома и ти људи имају три пута већи морталитет", навео је доктор Стојковић.

Према његовим речима, научници су утврдили да ковид код велике већине пацијента не оставља последице у правом смислу.

"Званични подаци су да вирус захвата срце у оквиру своје инфекције. Када неко има ковид, то је од два до четири одсто и то буде и прође. Постоје реткости, статистика каже 450 на милион инфекција, то је испод промила, јако ретко буде неких озбиљних последица да вирус захвати срчани мишић и остави последице", рекао је доктор Стојковић.

Међутим, људи не треба да се оптрећују, али морају да воде рачуна уколико имају прескакање срца, болове у грудима...

Постоје инфаркти и током ковида, каже доктор Стојковић и додаје да у ковид болници у Батајници постоји организована сала за катетеризацију где се збрињавају такви пацијенти.

Статистика, каже, јесте значајна, али ми морамо напред, знамо да вирус може да остави последице на срцу и на другим органима. 

Један од највећих окидача за срчана обољења јесте стрес

"Живимо у комплексном времену, а оно са собом носи стрес који је свакодневан и немерљив и не можете схватити колико нам утиче на здравље и подиже артеријски притисак", подсетио је доктор Стојковић.

Саветује здрав начин живота и указује на две ствари које су апсолутни циљ године у Европи – прекид пушења и контрола артеријске хипертензије.

Има ту још, каже, много фактора као што су контрола холестерола, контрола нивоа шећера.

"Холестерол је доминантан, на године живота не можете да утичете, али можете да пређете пет километара дневно, да промените исхрану, да уносите мање масноћа, а више рибе и поврћа и воћа", рекао је доктор.

Веома је важно избегавати алкохол, мушкарци не смеју да попију више од пола чашице пића дневно.

Количина соли је такође веома важна, препорука је до пет грама дневно.

"Сви који смање со, смањују артеријски крвни притисак за пет до десет милиметара и то вам смањује шансу за појаву можданог удара за 20 одсто, срчане слабости за 40, а напрасне смрти за 20 одсто", рекао је доктор.

Све ово су користи, које су, ако се понашате исправно, далеко веће од ризика који носите, рекао је доктор Стојковић.

Србија има сјајну генерацију младих кардиолога 

Доктор Стојковић је рекао да је на конгресу одржано око 100 научних сесија, од којих је 15 до 20 било посвећено ковиду, али са подацима и бројевима из Србије што је, како каже, веома важно за даља сазнања. 

"Када имате своје бројеве, можете да направите боље. Ако немате своје бројеве, онда се ослањате на интуицију и то онда није баш најбоље", рекао је доктор Стојковић.

Европско удружење кардиолога, чији је члан и Србија, објављује смернице за лечење различитих група болести, али и промовише младе стручњаке, каже доктор и истиче да ми имамо сјајну генерацију младих кардиолога.