Како је на сред села Пресека код Бабушнице Европа истресла бирократски бес

Након Берлинског конгреса, Европа је свој бирократски бес, истресла на сред села Пресеке.

Сеоска џада постала је граница, а рођаци, кумови, суседи раздвојени у две државе. Сељачка виспреност, сачувала је мештане од сукоба и губљења живота тада, а и много деценија касније.

"За време Првог светског рата није било никаквих сукоба на тој основи, Други светски рат, такође, је прошао врло добро за Пресечане. Ја бих рекао, заваљујући томе, што смо имали кмета онда, данас би ја за таквог човека рекао да је он успешан политичар", каже Видојко Петровић из села Пресека.

Међудржавна питања, овде су се, буквално, решавала преко плота. Комшије су могле, међусобно да разговарају, да питају један другога какво им је здравље, шта се ради у другој кући... А, што се тиче дружења и пијења кафе, за то им је требала путна исправа.

Пресечани су после Другог светског рата били главни иницијатори увођења струје, асфалтирања путева, изградње школа у лужничком крају. Њима је, кажу и сада добро у селу.

Иван Петров из тог села каже да му не пада на памет да се иселу, да му је ту породица, кућа и посао.

"Што се тиче овог краја, сви показатељи, научни, етнографски, говоре да је ово у етно-културолошком смислу, један народ. Кад кажем народ, не мислим на националну припадност, него на укупност једне културе", истиче политиколог Горан Николић.

Пресека је, данас, како би то неки рекли, пасивни крај рубног подручја Србије. А, уствари, ово село је парадигма, како искуствена мудрост, надвладава бирократско-политичку глупост.