Важно је појести једну јабуку дневно, професор Радивојевић открива зашто је ово воће посебно

Професор Драган Радивојевић са Пољопривредног факултета у Београду рекао је гостујући у Јутарњем програму да је јабука од давнина својим изгледом привлачила пажњу потрошача, то је пре свега због њеног доброг укуса и мириса.

"Веома је корисна за људски организам садржи бројна једињења која су неопходна као нутритивна или енергетска једињења", навео је Радивојевић. Према његовим речима, јабука не садржи велику количину калорија зато је и саставни део многих дијета које се држе, има угљених хидрата али тај садржај не прелази 10 одсто.

Напомиње да садржи још многа једињења која су неопходна за одржавање здравља људи, као што су витамини, минерали и полифенолна једињења који су значајни оксиданси. Навео је да купци траже идеалну јабуку која је одговарајућег квалитета, као и да буде привлачна на око, јер изглед јабуке утиче на купца да ли ће је купити.

"Јабука мора да буде типично сортног изгледа, одговарајуће величине, не треба да буде ни превише крупна, али ни превише ситна, не сме да има на себи било каква оштећења јер јој смањује могућност да буде реализована као свеже воће. И не сме да има повећан садржај пестицида", нагласио је професор Пољопривредног факултета.

Додаје да је укус од пресудног значаја, јабука мора да буде одређене конзистенције и тврдоће - мора да буде мекана, а са друге стране сочна и хрскава, а да би се све то постигло мора да буде убрана у одређеном степену зрелости.

"Србија је велики произвођач јабука. Производња је дошла до 500.000 тона годишње. Данас производња јабука надмашује производњу шљива. То место је достигла пре свега због профитабилности коју доноси произвођачима јабуке", рекао је Радивојевић.

Напомињући да засади који могу да парирају европским су почели да се засађују од 2005. године.

Готово на подручју целе Србије је погодно гајити јабуке, каже професор и додаје да је погодно тамо где има довољно воде за заливање.

Једна јабука на свака три дана по становнику Србије 

"За нас су битне касне сорте, јер могу дуго да се чувају. У Србији је потрошња од 14 до 15 килограма по глави становника, односно 100 плодова годишње или један плод на свака три дана", рекао је Радивојевић и додао да се остатак или извезе или преради у сокове.

Истакао је да се навике потрошача, тешко мењају и да када се створи нова сорта она тешко долази до купаца.

Каже да је најпогоднија за наше подручје златни делишес, ајдаред, гала и гренисмит, а значајно место заузима и сорта фуџи.

Говорећи о прскању јабука, каже да захтева велики број третирања током године, али да то није толики проблем јер произвођачи воде у великој мери рачуна о каренци.

"Највећи број третирања се обавља пре цветања и непосредно после цветања. У периоду када плод постигне величину за продају скоро да се не врше третирања. Тако да је безбедна за употребу", рекао је Радивојевић.

Напомиње да без прскања могу да опстану само јабуке у аматерској производњи, док за комерцијалну производњу или органску производњу јабука мора да се третира како би се заштитила од неповољних дејстава.