Читај ми!

Јавна расправа о изменама Кривичног законика за бољу заштиту новинара

Od 7. до 27. октобра трајаће јавна расправа о изменама и допунама Кривичног законика Србије којима се предвиђа ефикаснија заштита новинара.

У току јавне расправе примедбе, предлози и сугестије на предложене измене могу се доставити Министарству правде, које је на свом сајту објавило Нацрт Закона о изменама и допунама Кривичног законика Србије.

Предложеним изменама се не пооштравају запрећене казне за нападе на новинаре, односно, како их закон зове – лица која обављају послове од јавног значаја у области јавног информисања, већ се прецизирају и проширују постојеће одредбе како би се у већој мери обезбедило несметано обављање послова у области јавног информисања.

Министарство правде Србије је Нацрт измена израдило у сарадњи са Радном групом за безбедност и заштиту новинара. 

Измене и допуне односе се на три постојећа кривична дела: принуда, угрожавања сигурности и спречавања штампања и растурања штампаних ствари и емитовања програма, а предложене су с обзиром на проблеме у примени и испољене облике напада и угрожавања новинара.

Из предложених измена произлази строжије кажњавање лица које принуди новинара да нешто врши или не врши када је у питању област јавног информисања.

На овај начин би, према образложењу предложене измене, било искључено изрицање новчане казне, већ би учиниоцу принуде претила затворска казна.

Када је у питању угрожавање сигурности проширују добра појединца - новинара, која су угожена, па поред претње за напад на живот и тело и додаје се и претња за"имовину веће вредности" на пример, претњу да ће се запалити кухца, да ће се нешто учинити члану породице или слично.

Кривично дело спречавања штампања и растурања штампаних ствари и емитовања програма проширује се и на "објављивање информација".

Новину представља и други став овог члана који штити и неовлашћено спречавање или ометање објављивања информације од јавног значаја, док се нови облик извршења овог кривичног дела односи на предузимање радњи због већ објављене информације или мишљења.

Овај други облик би извршио онај ко би грубо вређао или злостављао, односно дрско или безобзирно се понашао према лицу које је информацију или мишљење јавно објавило.

Као нови, тежи облик овог кривичног дела, који се односи на нови став 2, предвиђен је случај када га изврши службено лице у вршењу службе.

Предложеним изменама предвиђено је и да тужилаштво кривично гоњење за кривично дело из претходног поменутог члана у сваком слуцају предузима по службеној дужности, без обзира на сагласност или предлог оштећеног (медија, новинара).

Ово стога, како се наводи у образложењу, јер је сврха заштите пре свега јавни интерес (слобода изражавања и право грађана да буду информисани).

Према образложењу из Нацрта, на потребу поменутих измена и допуна указује реалност у Србији, у којој се кривично право и кривично правосуђе у односу на неке слуцајеве показује као недовољно ефикасно.