Читај ми!

Путешествије Џафара Фате – пешака од Ирана до Србије, од смештаја у прихватном центру до преводиоца

Од мигранта до преводиоца прешао је пут Џафар Фата, Иранац у Београду. Хтео је на Запад, али је ипак остао овде, научио језик и данас ради као преводилац.

Тридесетдвогодишњи Џафар Фата из Ирана кријумчарским каналима преко Турске, Бугарске и Северне Македоније стигао је у Београд пре пет година. Тврди да је то најтежи пут који је у животу прешао.

"Баш је било тешко, зато што шетао сам од Ирана довде, ишао сам пешке, и шума, река планина, полиција, са кријумчарењем смо имали неке проблеме и то уопште није било лако. Мој план није био Србија, мој план је био Аустрија, много сам покушавао, доста пута, али нисам могао, нисам успео да пређем границу", каже Фата.

Кад је стигао овде, све му је, каже, било чудно, три месеца је био у Бугарској, Србија је стварно изгледала другачије и нигде није имао да оде.

"Морао сам да спавам на улици и шест месеци тражио сам неко ћебе, неки картон, па то ставим да мени буде мало топло и јако је било тешко", додаје Фата.

Годину и по дана провео је у азилу у Крњачи. Да би преживео, овај инжењер информатике, почео је да ради као мајстор за роштиљ. У међувремену, постао је преводилац.

"Српски језик уопште није лак, стварно, никад у животу нисам знао шта је падеж, шта је род, јер наш језик нема то и мени је било чудно. Живео сам у кампу, да научим језик, али УНЦХР и комесаријат, они су држали неке часове и отишао сам на неки курс", испричао је Фата.

Говори фарси и курдски језик, па помаже мигрантима у Србји. Деле исте муке.

"Највећи проблем овде је што немам документа и стварно то је много тешко, не само за мене, него и за остале избеглице, који су добили азил овде, они немају никакве документе. Ми смо нашли удружење овде, можемо да радимо, нашли смо посао и нашли смо свој пут, ја мислим ако нама држава помогне око документа, наш живот ће бити лак овде, то је истина", указује Фата.

Не планира да се врати у Иран, али ни да иде на запад. Заволео је Београд и Србију.

"Београд је стварно леп град, свиђа ми се дружење овде, можеш лако са људима да се дружиш, излазиш. Опуштен је, знаш, овде сам много срећан. Ја волим ћевапе, роштиљ овде, јако волим и сарму, зато што ми у Ирану слично као сарма и свиђа ми се", закључује Фата.

Џафар је један од ретких миграната који је одлучио да остане у Србији. Тренутно се 5.000 до 6.000 миграната тражилаца азила налази у камповима или у неформалним насељима на северу земље и у Београду. Највише њих, око 45 одсто су из Авганистана, затим следе мигранти из Пакистана, Сирије, Ирака и Палестине.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво