Европскa федерацијa новинара усвојила резолуцију о формирању комисије за истрагу убистава новинара на КиМ

У резолуцији се истиче да више од две деценије нико није одговарао за 19 од укупно 20 убистава и киднаповања српских и албанских новинара и медијских радника (једно убиство је решено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ)), саопштио је УНС.

УНС тражи да се расветле околности, покрену истраге и пред лице правде изведу убице новинара Африма Малићија, убијеног 2. децембра 1998. у Приштини, новинара и шефа косовског информативног центра (КИЦ) Енвера Маљокуа који је убијен 11. јануара 1999. у Приштини, Александра Симовића Симе, новинара Медија екшн интернешенела, убијеног 1. августа 1999. у Приштини, Криста Гегаја, уредника у РТВ Приштина који је ликвидиран 12.
септембра 1999. у Истоку, Момира Стокуће, фоторепортера, убијеног у својој кући 21. септембра 1999. у Приштини.

У саопштењу се наводи да још увек нису пронађене убице Шефкија Попове смртно страдалог 10. септембра 2000. у Вучитрну, новинара Рилиндје Џемаиља Мустафе, убијеног 23. новембра 2000. у Приштини, новинара листа Бота сот Бекима Кастратија који је убијен 19. октобра 2001. код Приштине, Бардуља Ајетија, новинара и колумнисте листа Бота сот, на кога је извршен атентат 3. јуна 2005. код Гњилана, а који је преминуо 25. јуна 2005. године.

УНС подсећа да су међу 19 убијених или киднапованих медијских радника на КиМ и два новинара Штерна, Габријел Гринер и Фолкер Кремер, као и њихов преводилац Сенољ Аљита, који су убијени 13. јуна 1999. године код Призрена.

"Међу новинарима и медијским радницима који се још воде као нестали су новинар Исмаиљ Бербатовци који је нестао 23. јула, 1998. године, када је отишао на новинарски задатак, као и Ђуро Славуј и Ранко Перенић, новинари Радио Приштине, који су нестали на новинарском задатку 21. августа 1998. код Велике Хоче", наводи УНС.

Нестали су и Љубомир Кнежевић, дописник Политике и новинар Јединства из Приштине, који је последњи пут виђен 6. маја 1999. у Вучитрну и Марјан Мелонаши, новинара српске редакције Радио Косова коме се губи сваки траг 9. септембра 2000. у Приштини.

УНС је затражио од ЕФЈ да доношењем резолуције подржи и истрагу отмице новинара Небојше Радошевића и фотографа Владимира Добричића, који су киднаповани на радном задатку 18. октобра 1998. године код Приштине, а захваљујући протестима колега и јавности, касније су пуштени.

Уз УНС, предлагач резолиције био је и Синдикат новинара Србије (СИНОС). Резолуција је усвојена уз један уздржан глас, представника Асоцијације новинара Косова.

Овогодишња скупштина ИФЈ посвећена је бољој заштити новинара и на њој су, уз усвајање редовних годишњих извештаја о раду, одржана и два округла стола.