Весна Станојевић: Више жена у Сигурној кући него пре пандемије, пријавите насиље и анонимно

Следеће године Весна Станојевић обележиће 30 година рада у спречавању насиља у породици, када је покренулa рад на СОС телефону у Београду, и са колегиницом 1996. основала Саветовалиште против насиља у породици.

Прву Сигурну кућу чији је и данас координатор са сарадницима је отворила 2000. године.

Стaнoјевићева наводи да је прва година пандемије, 2020. била мирна за Сигурну кућу. Већина жена није радила, била је код куће, поштовaла су се мере.

Међутим, указује да пошто су мере попустиле, ситуација се знатно погоршала. Много више жена тражи смештај у Сигурну куће него пре епидемије, истиче Станојевићева.

Наглашава да је до овог тренутка у 2021. у породичном насиљу убијено 17 жена.

"Недопустиво је да се у 21. веку жене трпе насиље. Жена не одређује себе припадношћу неком мушкарцу, већ је, пре свега, човек. А предрасуда којих има веома много доводе до насиља", поручује Станојевићева.

Према њеним речима, веома је важно да се каже да насиље не треба трпети – мора да се пријави, чак и анонимно.

"Има места за сваку жену којој је потребно склониште од насилника"

Станојевићева указује да су капацитети Сигурне куће увек попуњени, али, како истиче, то не значи да нема места за неку нову жену којој је потребно склониште од насилника.

Увек ће се наћи места за сваку жену која жели да се склони од насиља и жели да промени свој живот, поручује Станојевићева.

Како наводи, у Кући бораве и жене са децом. У петак смо примили једну жену да бебом, а имамо и вртић, додаје Весна Станојевић.

Указује да се Сигурна кућа састоји од три велика објекта и да жене често имају своје, засебне собе.

Каже да старија деца иду у школу која је најближа Кући.

Истиче да је сарадња са тим школама веома добра. Желим да похвалим директоре школа и разредне старешине. Важно је да се у школи не појави насилник или неко из његове породице, напомиње Станојевићева.

"Психолошко оснаживање смисао боравка у Сигурној кући"

Координаторка Сигурне куће каже да се неке жене по доласку опусте веома брзо, јер знају где су дошле.

"У комуникацији са нашим дежурним сарадницама, омугућава им се да се опусте и створе сопствени амбијент. То су углавном младе, комуникативне жене", наводи Станојевићева.

Наглашава да је суштина боравка жена у Кући које су трпеле насиље у породици да се психолошки оснаже - да уз помоћ стручњака схвате да могу да живе и без насилника.

Многе жене дођу са осећајем емотивне везаности за насилника.

"Још се у нашој средини нису превазишла схватања да је развод срамота. Неке кажу да су први случај развода у својој породици", каже Станојевићева.

Наводи да отац, мајка, брат или сестра обично знају где се жена налази.

"Важно је да насилници не сазнају да је жена у Сигурној кући. Жене се плаше насилника и његових претњи", каже Станојевићева.