Парастос жртвама у операцији "Масленица"

Српским војницима и цивилима који су пре 17 година побијени у акцији хрватских оружаних снага под називом "Масленица", на подручју Равних котара, које је било под заштитом мировних снага Уједињених Нација, одржан парастос у цркви Светог Марка.

Раније је удружење породица несталих и погинулих у Крајини и Хрватској позвало грађане да одају пошту жртвама овог злочина.

У акцији "Масланица" погинуло је 348 српских војника и цивила, осам лица се и данас воде као нестала, док је још 165, углавном старијих особа, умрло у збеговима.

Напад хрватских оружаних снага извршен је 22. јануара 1993. године, у време када је на снази био "Венсов план", којим је подручје република Српска Крајина годину дана раније стављено под заштиту УН.

Била је то трећа агресија Хрватске на подручје под заштитом "плавих шлемова", чиме је Хрватска, која је две године раније примљена у УН, прекршила Резолуцију Савета безбедности 762.

Хрватске оружане снаге заузеле су неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром "Земуник" и неколико висова на Велебиту и преузму контролу над браном и хидроелектраном "Перућа".

Уништена су српска села, културни споменици, оскрнављена гробља и порушене цркве. 

Операција "Масленица" 

Три дана после напада, Савет безбедности је усвојио Резолуцију 802 у којој тражи да се хрватске снаге повуку и омогуће мировним снагама УН да поново преузму контролу над заузетим подручјем, да Српска војска Крајине врати тешко наоружање у складишта, а сукобљене стране наставе преговоре.

Хрватске власти инсистирале су на разоружању Српске војске Крајине, а власти Републике Српске Крајине на првој тачки Резолуције о повлачењу хрватске војске, тако да захтеви УН из Резолуције нису никада испоштовани, нити су отклоњене последице "етничког чишћења" Срба на подручју Равних Котара.

Војну операцију "Масленица" планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег председника државе и врховног команданта оружаних снага Фрање Туђмана, који су већ тада имали, или су накнадно унапређени, у чинове генерала.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и на очиглед многобројних припадника Унпрофора, за злочине почињене над Србима у овој акцији нико од планера, наредбодаваца и извршилаца још није процесуиран пред Хашким трибуналом, нити пред домаћим судовима.