Почео Изборни сабор СПЦ

У Српској патријаршији почело заседање Светог архијерејског Сабора и процедура избора 45. поглавара Српске православне цркве (СПЦ).

Избор је почео светом архијерејском литургијом у Саборној цркви, коју је предводио митрополит црногорско приморски Амфилохије, а потом и молитвом призива Светог Духа у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог, којом почињу сви значајни скупови у СПЦ.

Сабором председава епископ шабачки Лаврентије, најстарији по рукоположењу епископ Српске православне цркве.

Архимандрит Гаврило из манастира Лепавина у Хрватској одређен је на почетку изборног заседања Архијерејског Сабора да из Јеванђеља извуче име новог поглавара Српске православне цркве, речено је у Српској патријаршији.

Епископ Лаврентије ће прочитати име новог поглавара СПЦ члановима Сабора.

Епископ бачки Иринеј рекао је новинарима испред патријаршије да ће Сабор СПЦ издати саопштење о избору патријарха.

Нови патријарх биће изабран жребом, односно насумичним извлачењем цедуљице са именом једног од три кандидата који су ушли у најужи избор. За поглавара цркве могу бити бирани само епископи који најмање пет година управљају епархијом.

Сабор СПЦ има 44 члана, а 34 епископа испуњава услов да буду кандидовани за новог патријарха.

Процедура налаже да тројицу кандидата тајним гласањем бира Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епскопи како у Србији, тако и у свету, и то током "Изборног сабора", за чији рад је потребно учешће најмање две трећине чланова Светог архијерејског сабора.

Тада се они заклињу да ће водити рачуна само о добру и интересу Цркве, народа и отаџбине, те да ће гласати за најбољег.

Потом се гласа тајно, листићима, а сваки од тројице кандидата - који је, потом, кандидат за новог патријарха - мора добити више од половине гласова. Отуда, приликом избора, постоје најмање два круга гласања, а приликом избора патријарха Павла је било и по девет.

Када се сазнају имена тројице кандидата који су добили натполовичне већине гласова, прелази се на бирање жребом, односно "апостолским начином", који проистиче из новозаветног избора апостола Матеја после Јудиног издајства.

Конкретно, чланови Сабора из Саборске сале прелазе у патријаршијску капелу Светог Симеона Мироточивог - на службу "Призива Светог Духа за избор новог патријарха", коју служи најстарији архијереј по хиротонији.

Током те службе, три имена стављају се у засебне коверте, а оне у Јеванђеље. Суштина овог чина је у веровању да су "чланови Сабора одабрали кандидате по људским врлинама, а да је Божја воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског". У тачно одређеном делу службе, један од монаха, изабран од Сабора, извлачи коверту у којој је име новог патријарха.

Јасно дефинисаним и прецизним члановима Устава Српске православне цркве и чињеницом да у избору патријарха учествују само архијереји СПЦ, потпуно је искључена могућност да држава или неко други, изван цркве на било који начин утиче на гласање за избор новог поглавара аутокефалне Српске православне цркве. Такав начин избора уведен је 1967. године.

Име новог патријарха први ће сазнати епископ шабачки Лаврентије јер, према црквеним правилима, има изабраног прво чита најстарији по епископском стажу.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра и од тада власт у СПЦ врши Синод, односно црквена влада. За чувара трона изабран је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.