Како да Србија спречи гашење малих газдинстава и не понови грешку Хрватске

Претеран а јефтин увоз, слаба потрошачка снага, стављање пољопривреде у негативан контекст, довели су у Хрватској до пада производње у готово свим секторима. Зато су произвођачи морали да траже нове путеве ка успеху.

Жељко Михалић из Горског Котара је своју органску производњу говеђег меса проширио и успешно затвара пројекте средствима из фондова.

"Пуно робе долази данас од чланица ЕУ и цене су нереално ниске и ми смо на почетку видели да немамо никакве шансе у том рату. Наша циљна група су били мало боље стојећи људи", каже Жељко.

Теди Кијавалони је ушао у органску производњу маслиновог уља. Данас има више од девет хиљада стабала и сарађује са око 30 пољопривредника у Водњану и околини. Производ извози у 23 земље.

"Ако желите купити уљару, она кошта барем три пута више зато што постоје фондови. Значи ви без фондова ЕУ не можете функционисати. Ако мислите ући у ту причу са нашим балканским менталитетом, нећете моћи, значи нема муљања", истиче Теди Кијавалони.

Без средстава из фондова, хрватска газдинства не могу да функционишу као пољопривредно друштво унутар Европске уније. Годишње, више од 750 милиона евра Хрватска издваја за пољопривреду.

Пример добре праксе је Италија, која је удруживањем, специјализацијом производње и брендирањем остварила велики успех, као и Аустрија, која је сваки четврти хектар преоријентисала на органску производњу.

"Морамо се спецификовати за висококвалитетне производе и за специфичне секторе којих у Европи нема. И неколико високодоходовних, односно надградње, еколошких, чак биодинамичке производње", указује Младен Јакоповић, председник Хрватске привредне коморе.

Цертификована и органска производња највећа је предност, мада у Хрватској признају да су закаснили за опстанак традиционалне производње како се не би угасила мала газдинства.

"Не смете дозволити то што се сада догађа у Хрватској, да немамо довољно силоса, да нам пшеница излази из земље, а опет купујемо хлеб. То треба радити сада из претприступних фондова да имате довољно складишних капацитета да направите довољно прерадбених капацитета", додаје Јакоповић.

Цертификована и органска производња, потпомогнуте структурним фондовима у пољопривреди Европске уније, могу да буду адут Србије у обезбеђивању сигурних прихода, одрживе привреде и конкурентне производње.