Шеф не мора да зна зашто сте на боловању – да ли је разговор о болестима и у Србији непристојан

Дешава се да колегама, познаницима, пријатељима без устезања причамо које болести имамо или смо их имали, док се у многим европским земљама  то сматра непристојним. Много важније од тога јесте како се информације о болестима прослеђују и чувају у троуглу између лекара, послодавца и Републичког фонда за здравствено осигурање.

Повереник Милан Мариновић, говорећи у Јутарњем програму РТС-а, подсетио је да је у априлу ове године министар здравља донео нови правилник у систему здравствене заштите, што није много познато – Правилник о обрасцима у систему здравствене заштите.

"Правилник баца другачије светло на данашњу ситуацију. Образац ОЗ6, тзв. дознака за боловање, који садржи шифру болести, тј. дијагнозу, Правилником је стављен ван снаге. Новим правилником, који је министар прописао, тај податак не треба да буде садржан у обрасцу", објашњава Мариновић, који каже да сада здравствене установе у извештај уписују уопштенији разлог болести.

На питање да ли лекар сме да образложи детаље болести на дознакама, повереник Мариновић каже да то, према новом правилнику, не треба да ради али се, каже, ствара проблем код осигураника запослених.

"Прописи неусаглашени" 

"Они су између чекића и наковања. У домовима здравља добијају нови извештај о спречености за рад који не садржи дијагнозу који се, када се доставе послодавцу, односно РФЗО, за сада не уважавају. Проблем је што су прописи неусаглашени", указује Мариновић.

Гост Јутарњег програма каже да подржава нови правилник, али да је једини начин да се ова ситуација разреши да се ускладе медицинска установа, у којој лекар издаје извештај, са РФЗО.

"Пошто је новим правилником уведена једна велика новина – да се извештаји издају електронским путем, већински, не видим разлог да се директно између здравствене установе и РФЗО не изврши електронска комуникација, где би можда и могла да буде обухваћена шифра болести, али где нико други не би могао да приступи тим подацима", сматра Мариновић.

Објашњава и да је претходни повереник указивао да је податак о шифри болести у медицинском извештају сувишан и да је то превелико задирање у приватност грађана.

"У погледу заштите података о личности ово је добар пут, који иде и ка дигитализацији. Као повереник га поздрављам", истиче повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

"Закон о заштити података још није усклађен са другим законима" 

Говорећи о Закону о заштиту података о личности, Мариновић каже да још увек није усклађен са другим законима, који у себи садрже повреду података грађана.

"Рок је био крај прошле године, али то није урађено. Надам се да ће се Скупштина ускоро састати на ту тему и да ће одредити нови рок за усаглашавање. То је огроман посао", додаје.

Повереник објашњава и да је почео рад радне групе на изради националне стратегије за заштиту података о личности од 2022. до 2029. године, као и да је идеја да се доради постојећи закон, али и да се са њим усагласе други закони.

Говорећи о казнама за одавање података грађана, Мариновић каже да може бити квалификован као прекршај или кривично дело.

"Уколико то уради неко ко није службено лице, тада је казна нижа, новчана и казна затвора до једне године, и то је кривично гоњење по приватној тужби. Уколико је то урадило службено лице у вршењу службене дужности, казна је до три године затвора и гони се по службеној дужности", закључује повереник Милан Мариновић.