Уз продају оружја и наркотика, крађа уметнина најпрофитабилнија грана криминала

Из Музеја Југославије 2016. године украдени су лични предмети Јосипа Броза Тита. Три године касније Музеј примењене уметности остао је без накита династије Обреновић процењеног на 300 хиљада евра. Овог лета слика "Стражар" Паје Јовановића заплењена је на аеродрому "Никола Тесла".

"Из Спомен-парка ‘Крагујевачки октобар’ нестале су 1996. године скулптуре Јована Солдатовића 'Срне'. Уметник је поклонио три скулптуре Спомен-парку и Музеју ‘21. октобар’, које су постављене у јавном простору. Те 'Срне' су тада украдене из најбаналнијих разлога да би биле препродате као секундарна сировина и у том налету украдене су и скулптуре Народних хероја који није у домену Спомен-парка", подсећа виши кустос Музеја "21. октобар" Марко Терзић.

Да би се то спречило, сваки предмет који уђе у музеј мора да има описане особине и карактеристике. Стручњаци кажу да је најважније да се о томе не ћути.

"Уредна документација вам је прва препрека свакој крађи. Односно, чини је већ у старту небезбедном за онога који то ради. То значи да наведе аутора, ако се зна аутор. Да наведе време настанка, технику како је направљена. То већ даје полицији велику могућност да може тај предмет да ујури", објашњава историчар уметности Никола Кусовац.

Исто важи и за серијске предмете. "Онда их обележите серијски, ако су у питању накит, новац који није уникатан, онда их неким својим знаком обележите и тај знак снимите", додаје Кусовац.

Златно доба крађе културних добара било је крајем 19. века али је, ипак, процват доживела у савременој епохи.

"Сви знамо велике археолошке експедиције које су биле важне током 18. и 19. века када су неки предмети са Далеког истока из Египта преношени у европске градове и сада се налазе у Лондону, Берлину и на разним другим местима, па је питање да ли тамо треба да буду или негде другде", наводи оперативна директорка Народног музеја Гордана Грабеж.

"Највећа крађа уметничких дела десила се за време Другог светског рата. Много тога је враћено, али се процењује да је око 20 одсто европске уметности заувек изгубљено. Међу њима и нека Ван Гогова дела вредности чак 100 милиона долара", додаје Грабеж.

Крађа уметничких дела спада у трећу најпрофитабилнију криминалну грану, после продаје оружја и наркотика. Крадљивац "Мона Лизе" из Лувра 1911. године, кажњен је са само седам месеци затвора. Данас би за такво дело добио неколико година.