Читај ми!

"Вредим колико лајкова имам" – друштвене мреже могу бити опасне за децу, а где родитељи греше

Експанзија друштвених мрежа, на којима је приватно постало јавно, а стварност се преселила у дигитални свет доступан свима, довела је до новог начина излања најмлађих. Психотерапеуткиња Александра Ђурић и педагошкиња Тамара Јелић за РТС кажу да родитељи треба да буду свесни да друштвене мреже могу да имају негативне последице за психичко здравље деце, али и да су и опасност за најмлађе.

Тамара Јелић истиче да на развој личности деце друштвене мреже могу негативно да утичу.

"Зависно од тога какве ће механизме одбране дете развити, може доћи до неуротичних реакција, агресивног понашања или повлачења у себе", објашњава Јелићева.

Психотерапеуткиња Александра Ђурић, говорећи како друштвене мреже утичу на дечју психу, истиче важност развојних фаза деце.

"Деца пролази кроз развојне фазе и одређених когнитивних способности у одређеним развојним фазама, зато се, иначе, говори да су можда најугроженија деца до седам година живота, јер немају развијено логично и апстрактно мишљење, док се критичко везује за каснију адолеценцију, али може да се везује за рани узраст. Ту су родитељи кључни – који треба да стимулишу критичко мишљење", каже Ђурићева.

Истиче и да је један од негативних последица друштвених мрежа када дете створи "селективну реалност", те дете више борави у виртуелном, него у реалном свету.

"Погоршање менталног здравља"

Психотерапеуткиња Тамара Јелић, пак, каже да деца која зарађују на друштвеним мрежа то не доживљавају као посао, али да проблеми настају касније, када дође до развијања критичког мишљења.

Према америчком истраживању, навела је Александра Ђурић, где се правила паралела између 2010. и 2015. године, у Америци је дошло до погоршања менталног здравља тинејџера за 56 одсто, посебно код девојчица, јер се оне међусобно пореде.

Наводи да је у Србији "Зона родитељства" урадила истраживање, где се дошло до податка да родитељи до пeте године живота детета направе чак 1.500 њихових фотографија.

"Сада се прелази у економску страну, када се деца користе, можда је тешка реч, али служе у сврси у економске добити", додаје Ђурићева.

Истиче разлику када родитељи објављују фотографије деце на отвореним и приватним профилима.

Да ли постоје оправдање

Јелићева каже да се ни у случајевима када је излагање друштвеним мрежама у складу са сензибилитетом детета, уколико је рођено као екстраверт, има нарцистичку структуру личности, ужива у пажњи – присуство на мрежама није оправдано. 

"Са децом се никада не зна – шта када та пажња престане, а деца постају зависна – вредим колико лајкова имам. Постоји други начини како дете може да се експонира, да се покажу његови таленти и успеси, а не овако", наводи она.

Додаје да етике нема уколико родитељи излажу децу друштвеним мрежама због новца, те да треба да размисле о мотивима зашто то раде, а да је позадина тога њихова несигурност, неостварене амбиције, комплекси, као и да то може да нашкоди деци.

"Дете јако рано научи да испуњава очекивања других људи и тако долази до секундарне физиологије или 'другог ја' и то захтева много енергије. Управо се зато касније дешавају анксиозност, депресивне реакције, зато што створе имиџ о себи, а потребно је много енергије да се одржи, уколико није аутентичан", истиче докторка Јелић.

Закључује да деца и сама знају шта им је потребно, те да је грешка родитеља када кажу да знају шта је најбоље за њих, као и да деца могу да поставе границу када постану самосвесна, као и да донесе одлуке које не морају нужно да буду исправне.

Безбедност и приватност деце

Ђурићева истиче Ковенцију о правима детета Уједињених нација, где се децом сматрају до узраста до 18 година, у којој се наводи да деца имају право на приватност, достојанство и интегритет.

"Када родитељи постављају фотографију, треба да се запитају какве информације деле због безбедности детета. Надам се да су родитељи свесни да када је нека објава на друштвеним мрежама спонзорисана, нису више власници фотографије и да други могу даље да је дестрибуирају", указује она.

Ђурићева је истакла да је амерички истраживачки центар дошао је до фрапантног податка да се чак 83 одсто родитеља и не запита како ће те фотографије утицати на њихову децу.

Закључује да родитељи треба да се запитају какве информације и поруку шаљу, објављујући фотографије деце, као и да ли је достјанство детета тада заштићено.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво