Како данас живе избеглице из "Олује", има ли носталгије за родним крајем

Четвoрочлана породица Иванчевић све до 4. августа 1995. живела је у селу Грабовац на Кордуну, тог дана под кишом граната напустили су вековно огњиште и после неколико стотина пређених километара у колони аутомобилa и трактора зауставили се у Банатском селу Војвода Степа. Ни после 26 година деда Раде не заборавља родни крај.

"Остала ми је кућа земља, родитељи, кад одем онда упалим свећу и тако све, јако ми је то тешко", рекао је Раде Иванчевић који је избегао са Кордуна у Војвода Степу.

Његов син Саво се оженио, али је остао у кући са родитељима која је купљена уз помоћ Комесаријата за избеглице.

"Бавим се грађевином, молерајем, нешто земље радимо, стоку држимо. Живот на селу није лак, а није ни тежак тако да једноставно препоручујем свима да остану на селу", напомиње Саво Иванчевић.

Светлана Иванчевић додаје да имају двоје деце, девојчицу Данијелу од годину дана и сина Милана који је завршио осми разред. "Лепо су нас прихватили, комшије су добре али је ипак оно завичај, завичај је завичај, фали пуно", прича Светлана Иванчевић.

На подручје општине Нова Црња током ратних дешавања стигло је око 2.500 нових житеља, од тог броја протераних само у "Олуји" око хиљаду.

"Стицајем разних околности око 400 до 500 лица је остало и данас да живи на територији наше општине, интересантан је податак да је склопљено око 70 бракова између избеглица и између људи из општине Нова Црња", навео је Драган Даничић, заменик председника општине Нова Црња.

Још увек на подручју општине Нова Црња, на самој граници са Европском унијом, налази се неколико стотина напуштених сеоских домаћинстава. Овде једно такво домаћинство са економским двориштем и баштом може да се купи за мање од 10.000 евра.