Беба све мање, жене све касније рађају – шта може да промени забрињавајућу статистику

Свесни великог проблема, држава најављује нове подстицаје наталитета – измену закона о трудницама и породиљама и чак пет пута већа давања за рођење детета.

Слика из Ташмајданског парка у Београду, нажалост не одговара демографској слици Србије. Ни статистика се не подудара са одговорима које смо добили од појединих родитеља, осим у делу да се парови са двоје деце лакше одлучују за треће и четврто.

Где је прво ту је и друго - више је фраза него реалност. Ту се бележи највећи пад. 

Као главни разлог зашто се не одлучују за више деце анкетирани родитељи наводе друштвене, пословне и финансијске разлоге.

Пре две деценије, 25-огодишњакиње су рађале око 30 хиљада беба годишње, а прошле године 12 хиљада. У истом периоду удвостручио се број беба чије су мајке старије од 40. Шта су разлози?

"Поред мера финансијске природе, треба понудити младим људима да имају шири спектар тих погодности, мера и да они просто имају могућност бирања. Некоме није битан тај финансијски моменат, али је зато јако битна могућност усклађивања рада и родитељства", рекла је Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Реалност је да ће успех бити да останемо на истом 

Иако је наталитет вишедеценијски проблем - демографи кажу да би свака жена у репродуктивном периоду требало да роди четворо деце - реалност је да ће успех бити да останемо на истом. Статистика, међутим, показује да је и то немогуће. А шта је могуће?

"На људима који се баве малим бебама је да стално охрабрују мајку, браво, свака част, беба вам је много лепа, па да родите још једно кад овако лепу децу рађате. И то је наравно добар пут, али прави пут за рађање више беба је одговарајући социјални програм друштва за који ја мислим да га нема", рекао је педијатар, неонатолог Драгомир Бранковић. 

Сваки пети становник у Србији старији је од 65 година, а тек сваки седми млађи од 14.